AKTUELNO

Šesnaesti septembar 2007. bio je prelep, sunčan dan, ali ga je neću pamtiti po vremenskim prilikama, već po ulovu koji je pravo »čudo neviđeno«.
Retko kome u životu se desi takav ulov, na takav pribor kao što se desio meni, na našoj najlepšoj reci, reci Drini kod Ljubovije, tačnije u malom mestu Lonjin.
Te nedelje ujutru, oko 8 č, Živorad Banović Zuc – vrhunski skobaljaš, Mile Panić – majstor ribolova ali i pripremanja ribljih specijaliteta i ja krenuli smo uzvodno od Loznice prema Ljuboviji, ka mestu Lonjin, gde smo prethodne nedelje imali lep ulov skobalja i plotica.
Sa pecanjem smo počeli oko 10 č, a šezdesetak minuta posle podneva svi smo imali po tri do pet plotica (jezova) i 2-3 skobalja teška od 0,5 do 1 kg. Mile je tada krenuo malo dalje, u potragu za krupnijim komadima, a Zuc i ja ostadosmo jedan kraj drugog.
OKO 13,10 Č MOJ plovak je potonuo, a posle kontre se oglasio dobro podešeni dril, koji je neprekidno zujao sve dok riba koja je uzela travu nije stala, izvukavši prethodno oko 40 m najlona. Moj štap se savio »kao gudalo«, a tupi udarci nisu prestajali ni za tren tokom naredna 2-3 minuta. Nisam se previše opterećivao razmišljanjem o tome šta imam na udici, jer sam bio skoro siguran da sam dobio veliku ploticu ili krupnu mrenu, a kada mi se učinilo da je došlo mojih pet minuta počeo sam da polako privlačim ribu ka sebi. Međutim, tek što bih je teškom mukom privukao desetak metara, ona bi se vatila bar za pet. Stari lisac Zuc me je posavetovao da samo namestim dril na mašinici i da polako, na štap, privlačim ribu koliko mogu, a zatim je izašao na obalu, ostavio svoj štap i čuvarku i ponovo zagazio u vodu do kukova, dok sam ja polako, korak po korak, išao u suprotnom smeru – ka obali. Ni on ni ja još uvek nismo znali šta imam na udici.
Posle još dvadesetak minuta sam ribu koja se uporno držala dubine, dovukao dovoljno blizu da je Zuc mogao da je vidi. Kada mi je rekao da na štapu imam mladicu od oko 10 kila bukvalno sam se zaledio, a ona, kao da je osetila moju zbunjenost, poče da se kreće levo-desno, na nekih 5-10 metara od mog kolege. Ipak, nekako sam uspeo da mu je približim za koji metar, dok mi je adrenalin udarao u glavu takvim intenzitetom kakv niti sam za petnaestak godina bavljenja ribolovom ikada osetio niti mogu da nađem reči kojima bih ga opisao.
Nakon tačno pola sata, kapitalka se našla na deset metara od obale, u vodi dubokoj malo preko kolena. Ne samo da sam sada i ja jasno video ogromnu siluetu, već joj  je leđno peraje do pola virilo iz vode. Krenula je nizvodno, ali i stala posle 5-10 m. Zuc joj je tada prišao sa leđa, polako gurnuo ruke ispod škržnih poklopaca i podigao je iznad vode. Tog trena počela je da udarala po njemu celim telom, od glave do repnog peraja, tako da je valjda za sekund bio  potpuno mokar. Kada ju je izneo na obalu, ni on ni ja nismo mogli da verujemo svojim očima.
Našoj sreći nije bilo kraja, ali nismo imali vremena za gubljenje. Pozvao sam telefonom ribočuvara Nenada Vasića Nešu, koji je stigao za 15 minuta i izmerio ribu. Mladica je bila duga 112 cm i teška 16,2 kg. »Bravo majstore«, rekao je Nešo, nakon što je sve podatke o ulovu evidentirao u svoju beležnicu. Vest o ovom neverovatgnom ulovu raširila se poput munje i telefon mi je tokom narednih nekoliko sati skoro neprekidno zvonio.
Ipak, to nije bio kraj mom uživanju na Drini toga dana. Popodne, kada se bura oko mladice konačno stišala, uzeo sam štap u ruke, kako bih još malo pecao na istom mestu. Ubrzo sam imao još jednu lepu ribu na udici, a posle desetominutne borbe izvadio sam ploticu tešku 2,6 kg i dugu 52 cm.
I petnaestak dana posle ovogo događaja javljaju mi se znani i neznani da čestitaju, raspitaju se o detaljima i sve još jednom čuju iz prve ruke. A ja i sada, posle toliko vremena, još uvek jedva mogu da poverujem šta mi se desilo.