Lepo je pecati na Dunavu i Savi, i prelepu Drinu sam »osetio« par puta, Moravu i Ibar takođe. Vojvođanska jezera su jedan od mojih omiljenijih tipova voda. I Nemačka i Holandija obiluju i vodenim i ribljim bogatstvom, gde čovek zaista može lepo da se napeca. Međutim, na svetu postoji jedna voda, gde me ribe posebno dobro »slušaju«, gde je atmosfera opuštenija, a trava nekako zelenija. Baš ta vodena trava mi je nekako mila i uvek mi fali kad je nema.
Kad sam na Drini, Savi, Dunavu, Rajni, Ruru, Masu ili pak na nekom od brojnih jezera koje s vremena na vreme posećujem – nešto fali. Ako na toj nekoj drugoj vodi i ima trave, ona je nekako sivkasta, isprazna, bezbojna, a i - nikad je nema dovoljno!!
Znam. Mnogo biljaka u vodi ne voli baš svako, čak naprotiv. Ovakve vode se kad god mogu izbegavaju ili ređe posećuju od strane ribolovaca. Gledajući ipak sve iz perspektive riba, one uglavnom nemaju ništa protiv bogate flore. Bilo kako bilo, ribe iz neke vode i ne mogu da biraju, ali (nažalost) i brojni ribolovci su prinuđeni da love samo na vodama visokog stepena zatravljenosti, koje se nalaze u njihovoj blizini.
Da je ustvari veliki problem loviti na vodama u kojima ima dosta trave, do pre par godine nisam uopšte ni razmišljao. Jednostavno dugogodišnjim intenzivnim druženjem sa »drezgom«, sam se privikao na vode koje obiluju biljkama. Kad se nađem na ovakvim vodama, oko i ruka rade sve sami od sebe, u korelaciji, bez greške, bez ikakvih problema.
Gde se u zeleno-plavom tepihu najrađe zadržavaju ribe i kako ih treba tražiti, gde zabacivati, kako tretirati određene supozicije, poput »jezera«, »zaliva« itd. imali ste prilike da čitate u Ribolovu pre par godina. Detaljno pojašnjenje situacija osnovnih supozicija je, nadam se, doprinelo da shvatite kompletnu logiku ophodnje prema vertikalnim strukturama u travom obraslim vodama. Vertikalne strukture su inače alfa i omega ribljeg bogatstva u plitkim i bistrim vodama!

Nije zgoreg, čak šta više najpogodnije je vreme da se u ovoj situaciji kaže nešto o ophodnji u zelenom okruženju uopšte. Evo 10 najvažnijih saveta.

1. Otkačinjanje
Snažna i uz to brojna cimanja pri pokušavanju da se mamac oslobodi imaju za posledicu plašenje ribe na širem području. Nekoliko blažih trzaja, i ako ne upali konstantno povlačenje strune su daleko bolji metod oslobađanja varalice da bi ljudsko prisustvo bilo što neopaženije.
2. Struna
Ni jedna vrsta trave, pa čak ni lokvanji, nisu prepreka za strune nosivosti već od 8-10 kg da lako spasu skupe veštačke mamce. Varalice zakucane u trsku suprotno tome se vrlo teško spašavaju!
3. Štap - mašina
Ovaj deo pribora ne mora da ispunjava neke specijalne zahteve. Vode koje obiluju travom su stajaće ili sporotekuće. Pribor za srednje varaličarenje je ponekad i prejak. Dobro je ipak da je štap nešto konkretnije narihtan. A-akcija ide s manjim gramažama, ali je B-akcija veće gramaže (50-ak gr. t.b.) daleko perspektivniji izbor.

4. Izbor varalica
Svako ko češće lovi na »zelenijim« vodama zasigurno već ima iskristalisanu prvu postavu. Ko lovi s vremena na vreme i ko razmišlja da sa ovim započne najverovatnije nije dovoljno dobro naoružan. Koje varalice su najjače u vodi koja obiluje mekim preprekama? Klasični weedless-mamci, prepravljeni konvencionalci, površinci i plitkogazeći vobleri, džerkovi, mnoge vrste guma, lagane kašike i neotežani leptiri…
5. Promašaji
Tupa, loša udica, prekrivenost njenog vrha, iznenadan udarac, prerana ili prekasna kontra i čisti promašaj grabljivice su samo neki od razloga nekačenja ribe. Promašaji su sastavni deo lova u travi. Iskustveno govoreći: ako su promašaji (grabljivice) učestali, vredi porazmisliti ponajpre o brzini povlačenja! Tek potom dolazi sve ostalo…
6. Borba
Na vodama obraslim travom borba sa zakačenom grabljivicom je uvek interesantna. Uglavnom, ko želi da se uslika sa ulovom, najbolje je da se na ribu vrši određen pojačan (ali i primeren) pritisak. Ko više voli da uživa u borbi, imaće sigurno više užitka, ali i manje fotografija.
7. Prerada varalica
Ko je na neki način u većem obimu »vezan« za lov u vodama punim trave, bez oklevanja treba da poradi na nekim svojim varalicama, kako bi proširio svoje mogućnosti. S druge strane ribolovci koji tek s vremena na vreme obilaze »podvodne parkove« mogu da praktikuju privremene izmene mamca. To ne bi trebale da budu, znači, izmene koje onemogućavaju vraćanje varalice u prvobitno stanje, poput primera Rap Budž Pulbejt-a, predstavljenog pre par godina.

8. Vođenje
Jasno je da se mamac, hteo to neko ili ne, mora voditi plitko. S druge strane i (većinom) obrasla obala zahteva komične pokrete i položaje štapa. U kompletnoj tehnici vođenja ima mnogo finesa, a neke i nije tako lako objasniti. Međutim, znajte bilo kakav položaj da zauzima vaš štap, sve dok lovite, neće biti čuđenja i podsmeha sa strane na vašu tehniku.
9. Nameštanje trave
April (a ponekad i mart) je mesec kad vodena vegetacija na plićim vodama kreće u svoje pohode prema površini, zauzimajući tako sve veću kubikažu vode. Vrhunac nivoa procentualne prisutnosti u vodi, dostiže se krajem juna, početkom jula, i u ovom periodu moguće su takoreći svakodnevne promene zelenog reljefa. Od sredine jula biljna masa je sve manja i manja, jer je prisutno postepeno »trošenje« biljaka, putem ugibanja, pucanja stabljika, ishrane ciprinida… Značajno za ribolovce je to što su tada promene reljefa i prepreka daleko sporije. Nameštena trava podrazumeva mogućnost višednevnog korektnog pecanja na mestima koja su se pokazala izdašna u nekom od skorijih izlazaka.
10. Kačenje
Kačenje je sastavni deo varaličarenja na vodama ispunjenim preprekama. Za razliku od dubljih voda gde je gubitak varalice pri susretu sa preprekom prisutan u većem procentu, meke prepreke nisu tolika pretnja varalici. Međutim, pošto su ove prepreke vidljivije često se pribegava zaobilaženju i to u velikom luku. Ne treba se toliko bojati kačenja, iako je ono uistinu neprijatno iz više perspektiva. Biti blizu trave, što bliže – je recept za uspeh. A kako to činiti, a da se ne dogodi jači, čvršći i dugotrajni kontakt sa travom, koji uvek znači upropašćen zabačaj i bespotrebni utrošak vremena...