Potiče iz Amerike, gde je omiljena sportska riba. U Evropu je unet daleke 1900. godine, i to prvo u Francusku. Kod nas je dospeo verovatno iz Mađarske, mada ima pretpostavki da je u Bačke vode stigao iz Slavonije, gde je početkom druge polovine 20. veka unet u ribnjake, iz kojih se raširio u otvorene vode. Veliki Bački kanal, a naročito deonica Bezdan - Vrbas je solidno bogata basom. Nastavlja širenje sistemom kanala DTD, tako da ga ima i kod Novog Sada. Okolina Bezdana, Sombora, Apatina, Bajski kanal, Kupusinački dunavac, Veliki Bački kanal kod Sivca i Malog Stapara, Veliki kanal kod Bačkog Petrovca i druga mesta u tom kraju su sad već čuvena lovišta basa.

Bas pripada rodu Centrarchidae, a veoma blizak rođak mu je sunčani karaš ili sunčanica. Za ovaj rod riba je karakteristično da im je leđno peraje sastavljeno iz dva dela, s tim da je zadnji deo viši od prednjeg. Telo basa je maskirno šareno, prekriveno srednje krupnom krljušti. Odozgo je tamno-zelen, a prema bokovima svetliji. Stomak mu je srebrnasto-beo. Karakteristična su ogromna usta, kroz čiji otvor bi mogao i sam da prođe.
Bas obitava u stajaćim i sporo-tekućim vodama u kojima ima dosta vodenog bilja. Rado se zadržava u područjima sa lokvanjima, gde u hladovini ove barske biljke vreba plen. Hrani se ribom, punoglavcima, larvama insekata i insektima.
Živi u jatima, koja čine ribe jedne generacije. Što su ribe starije i veće, to su jata manja. U Americi, bas izuzetno može da naraste do 10 kg, ali je prosečna veličina do 40 - 50 cm, a težina 2 do 3 kg. Smatra se da kod nas dostiže do 4 kg, mada su primerci od 2,5 kg pravi kapitalci, a oni preko 1 kg se već mogu smatrati trofejnim.
Bas se mresti od aprila do juna, a ikru polaže u gnezdo, koje čuvaju mužjak i ženka. Kao čuvar gnezda je istrajan, pa čak u stanju da nasrće i na čoveka. Plodna je riba, a polnu zrelost u povoljnim uslovima dostiže posle jedne do dve godine. Mali basići već posle 3 - 4 meseca počinju da se hrane ribom i veoma brzo rastu. Bas ima neverovatan metabolizam koji ga tera da, kad je temperatura voda preko 25° C, proždire ogromne količine hrane, koju veoma  brzo  vari. Zbog toga je leti praktično neprestano u lovu. Zahvaljujući tome, brzo raste. Dvogodišnji bas je težak oko 300 g, a trogodišnji preko pola kilograma, ali dostiže i preko 600 - 700 g.

O načinima pecanja basa dosta puta smo pisali i pisaćemo, pa ovog puta dajemo samo opšte napomene, bez ulaženja u detalje.
Sportskim metodama ribolova bas se može pecati na živu ribicu, na krupnog punoglavca i veliku glistu, ali ga tako kod nas gotovo niko ne lovi. Interesantno je da se na prste jedne ruke mogu nabrojati ulovi basa na stacionarne mamce, tj. kederovane ribice, bilo na plovak ili dubinski, iako u vodama u kojima on živi veoma mnogo ribolovaca baš tako peca štuku. Bas se kod nas ubedljivo najčešće peca na varalice, a znatno ređe na veštačke mušice.
Iz Amerike stižu razni modeli specijalnih varalica za basa, ali ova proždrljiva  riba  nije  probirač. Osnova ribolova je u tome da se prilikom ribolova bas ne uplaši, s obzirom na to da je izuzetno oprezan i plašljiv, a bitno je i da mu se mamcem - varalicom skrene pažnja. Ova radoznala riba će prići na oprezno bućkanje i pljuskanje varalice, čak i ako se ona nakon pada u vodu ne pomera. Ako mu se to što bućne (ili nastavi da bućka) učini jestivim - napašće. Posebno je atraktivan lov na površinske varalice, koje se uglavnom vuku na mahove, tako da po površini »plopkaju« i krivudaju, što za basa, ali i za štuku, ume da bude apsolutno neodoljivo.
Bas se dobro lovi i na spinerbajtove - leptiraste varalice sa gumenom suknjicom, na plivajuće voblere koji se nepravilno kreću i imitiraju povređenu ribu, na različite površinske varalice, a kad je pri dnu i u lokvanjima i na razne silikonske varalice, najčešće »glistolike«, koje se nazivaju zajedničkim imenom »vorm«, a montiraju se na posebne, nezakačive udice, čiji je vrh skriven u telu varalice.
Prilikom varaličarenja je potrebno mnogo manevrisati varalicom i pokretima štapa joj davati atraktivnost. Za to »oživljavanje« je dobro da štap za lov basa bude kratak, ali mnogi ribolovci su spremni da tu mogućnost žrtvuju radi veće dužine, koja im omogućava da bolje manevrišu između lokvanja i trave. U svakom slučaju, štap treba da je namenjen za bacanje laganih varalica, ali i sposoban za brzu i žestoku kontru, pošto bas ima »čelično« nepce, koje udica teško probija i teško se kači, a lako spada sa udice.
Kvalitetan najlon, debljine do 0,25 mm je sasvim dovoljan, s obzirom na to da su prosečni lovni primerci kod nas teški ispod 500 g. Poslednjih godina, sve popularnije su upredene strune, koje omogućavaju odličnu kontrolu mamca i pravovremenu a jaku kontru, jer se nimalo ne tegle.
Dok se bori sa ulovljenim basom, ribolovac ima utisak da je upecao mnogo veću ribu. Velikousti se žestoko otima, često iskačući iz vode i tresući glavom u pokušajima da se oslobodi udice. Bori se do poslednjeg momenta.
Kod nas bas nije zaštićen ni lovostajem ni minimalnom merom. Ipak, kako mnogi specijalisti koji ga duže love zabrinuto primećuju da je ove ribe manje nego nekad, sportski je i racionalno vratiti u vodu svaki primerak manji bar od 20 cm (neki varaličari vraćaju sve manje od 25 cm) i izbegavati ribolov u vreme mresta – bar od polovine aprila do polovine maja.

To top

• Aktuelno
• Vodeni putokaz
• Internet
• Hobi
• Savet plus
• Uhvati i pusti
• Ribe
  • Pastrmka
  • Bass
• Servis-info
• Slikovnica