Po­toč­na pa­strm­ka je po mno­gi­ma naj­lep­ša i za ri­bo­lo­v jed­na od naj­a­trak­tiv­ni­jih gra­blji­vi­ca na­ših vo­da. Iako kod nas ne­ma ka­pi­tal­nih po­to­ča­ra po evrop­skim i svet­skim kri­te­ri­ju­mi­ma, nas za­lju­blje­ni­ka u ovu opre­znu, oštro­o­ku i bor­be­nu ri­bu, sta­nov­ni­cu na­ših naj­či­sti­jih i naj­lep­ših vo­da ima mno­go. Sko­ro svi če­sto ana­li­zi­ra­mo njen na­čin is­hra­ne i je­lov­nik,  raz­me­nju­je­mo is­ku­stva i po­ku­ša­va­mo da utvr­di­mo šta joj je naj­bo­lje po­nu­di­ti. Iako lo­vim i mu­ši­čar­skom teh­ni­kom, ka­ko mno­go vi­še va­ra­li­ča­rim, ovog pu­ta ću se ogra­ni­či­ti sa­mo na sit­nu ri­bu ko­je pred­sta­vlja njen pri­rod­ni plen i pred­sta­vi­ti vam vr­ste ko­je po­ku­ša­vam da imi­ti­ram pri­li­kom iz­ra­de vo­ble­ra.

Pa­strm­ka ži­vi u br­zim pla­nin­skim vo­da­ma, uglav­nom ve­li­ke pro­vid­no­sti, a to je i glav­ni raz­log nje­ne se­lek­tiv­no­sti u is­hra­ni. Va­ra­li­ce mo­ra­ju do­sta ver­no da imi­ti­ra­ju ri­bi­ce iz nje­nog okru­že­nja, ali ve­li­ku draž lo­vu te ri­be da­je či­nje­ni­ca da čak ni naj­ver­ni­je imi­ta­ci­je ni­su uvek do­volj­no do­bre da pre­va­re krup­ni­je i is­ku­sni­je ko­ma­de. To je i glav­ni raz­log zbog kog va­ra­li­ča­ri uglav­nom bo­lje re­zul­ta­te po­sti­žu po ma­lo vi­šem vo­do­sta­ju i bla­go za­mu­će­noj vo­di ili na ja­kim br­za­ci­ma, teh­ni­kom br­zog po­vla­če­nja, ko­ja pe­ga­voj  »raz­boj­ni­ci« ne osta­vlja mno­go vre­me­na da za­gle­da po­ten­ci­jal­ni plen. Ako je pro­vid­nost ve­li­ka (što je čest slu­čaj na sal­mo­nid­nim vo­da­ma), on­da se va­ra­li­ca­ma pa­strm­ka uspe­šno lo­vi sa­mo uju­tru ili uve­če, jer su šan­se da po dnev­nom sve­tlu i sun­cu pre­va­ri­mo krup­ni­ju ri­bu za­i­sta mi­ni­mal­ne (ovo na­ro­či­to va­ži za po­to­ča­ru, ko­ja je mno­go opre­zni­ja od ka­li­for­nij­ke). Pa, evo par re­či o ri­ba­ma ko­je se na na­šim vo­da­ma naj­če­šće na­la­ze u pa­strm­ki­nom okru­že­nju.

PI­JOR ili ga­gi­ca (Pho­xi­nus pho­xi­nus) je ma­la jat­na ri­bi­ca, ko­ja mo­že da na­ra­ste do du­ži­ne od 14 cm, ali je naj­če­šće ma­nji (od 5 do 8 cm). Te­lo mu je iša­ra­no sit­nim mr­lja­ma i zlat­nim pre­li­vi­ma. Če­sto je ma­lo ze­len­kast, a za vre­me mre­sta je još ša­re­ni­ji.Ovo je ina­če i naj­če­šći su­sed pa­strm­ke i na nje­nom je­lov­ni­ku se vi­so­ko ko­ti­ra.

KR­KU­ŠA ili go­ve­da­ri­ca (Go­bio go­bio) ili ka­ko ga kod nas po­pu­lar­no zo­vu »šlji­vak« je ta­ko­đe čest pa­strm­kin plen. Mo­že da ima i do 20 cm, ali je obič­no du­ga oko 10 cm. Na­sta­nju­je i ni­že to­ko­ve re­ka.

PLI­SKA, dvo­pru­ga­sta ukli­ja ili »ke­se­gi­ca« (Al­bur­no­i­des bi­pun­cta­tus) je još jed­na jat­na ri­bi­ca ko­jom se pa­strm­ka ra­do go­sti. U ma­njim vo­do­to­ci­ma je ret­ko ve­ća od 10 cm (a u ve­ćim re­ka­ma mo­že da bu­de du­ga i do 15 cm). Sre­brn­ka­sto­ze­le­ne je bo­je i omi­lje­na je na pa­strm­ki­nom je­lov­ni­ku, jer se če­sto na­la­zi na br­za­ci­ma, gde se hra­ni, pa ta­ko po­sta­je lak plen za pa­strm­ku. Na je­lov­ni­ku na­še pe­ga­ve le­po­ti­ce mo­gu da se na­đu i ma­nji pri­mer­ci kle­na i li­plje­na (ko­ji se ta­ko­đe če­sto na­la­ze u nje­nom okru­že­nju).