Ri­blji fond je bo­gat i ra­zno­lik. Od "mir­nih" ri­ba pre­o­vla­đu­ju cr­ven­per­ka i de­ve­ri­ka, ko­je su us­pe­le da po­ti­snu sre­br­nog ka­ra­ša u dru­gi plan. Ša­ra­ni do 3 kg i amu­ri od oko 10 kg su sva­ko­dnev­na po­ja­va. Bo­dor­ka je pri­sut­na u ma­njem bro­ju, a li­nja­ka ima u ne­znat­nom bro­ju. Ka­u­gler i kar­to­fla, ko­jih ima u za­i­sta ve­li­kim ko­li­či­na­ma pred­sta­vlja­ju le­pu pod­lo­gu za ži­vot gra­blji­vi­ca. Naj­zna­čaj­ni­ji gra­blji­vac u Ve­li­kom Bač­kom ka­na­lu kod Siv­ca je ve­li­ko­u­sti pa­strm­ski gr­geč - bas. Štu­ka je ta­ko­đe pri­sut­na u za­vid­nom bro­ju, a po­ve­ća­nje bro­ja pri­me­ra­ka iz­me­đu 2 i 4 kg, na­ro­či­to je uoč­lji­vo u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na. Po­vra­tak so­ma u ove vo­de je evi­den­tan, što ve­o­ma ra­du­je sve ri­bo­lov­ce. Sit­ni pri­mer­ci lo­ve se ve­štač­kim mam­ci­ma, dok oni krup­ni­ji pre­fe­ri­ra­ju kla­sič­ne pri­rod­ne mam­ce za so­ma. Slič­na si­tu­a­ci­ja je i kod smu­đa. Dok je si­tan ban­dar vr­lo re­dak gost, sun­ča­ni­ca i cver­glan su i ov­de pri­sut­ni, kao na ve­ći­ni voj­vo­đan­skih vo­da, ali broj­no­sti ove dve vr­ste opa­da u po­sled­nje vre­me. Ob­no­vlje­no USR "Ša­ran" iz Siv­ca, uz ja­ku ri­bo­ču­var­sku kon­tro­lu, po­sled­njih go­di­na mno­go ula­že u plan­ska po­ri­blja­va­nja. Ta­ko je u ne­ko­li­ko na­vra­ta uba­ci­van ša­ran, pa je po­red 17.000 ko­ma­da pro­seč­ne te­ži­ne 50 gr, uba­če­na i to­na kon­zum­nih pri­me­ra­ka; a vr­še­na su i po­ri­blja­va­nja amu­rom (1.200 kg) i smu­đem (oko 2,5 mi­li­o­na lar­vi). Sve ovo do­pri­ne­lo je da se si­vač­ki deo Ve­li­kog Bač­kog ka­na­la ve­o­ma raz­li­ku­je od svog ostat­ka i pred­sta­vlja vo­du ko­ju vre­di po­se­ti­ti.
Naj­vi­še se pe­ca sa oba­le, jer ča­mac na ovoj "ma­loj", plit­koj i pro­zir­noj vo­di vo­di od­u­da­ra od pri­rod­nog am­bi­jen­ta, de­lu­je po­ma­lo ne­zgrap­no i pla­ši ri­bu. Mno­štvo ure­đe­nih me­sta u tr­sci i še­va­ru de­lu­je kao tak­mi­čar­ska pi­sta, pa je la­ko na­ći zgod­nu po­zi­ci­ju za du­bin­ski ri­bo­lov, va­ra­li­ča­re­nje ili pe­ca­nje na plo­vak. U to­pli­jem de­lu go­di­ne, u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma naj­po­god­ni­je je oku­ša­ti sre­ću va­ra­li­com, do oko osam sa­ti ju­re­ći ba­sa plit­ko-za­ra­nja­ju­ćim ili po­vr­šin­skim vo­ble­ri­ma, lep­ti­ri­ma ili mam­ci­ma od me­ke pla­sti­ke. Po pre­stan­ku ak­tiv­no­sti ba­sa, pa sve dok sun­ce ne ugre­je (oko 10 sa­ti), pa­žnju tre­ba usme­ri­ti ka štu­ki. Ka­ši­ke, lep­ti­ri i vo­ble­ri su do­bit­ne va­ra­li­ce. Štap 50-gra­mac (po­želj­no je da bu­de B ak­ci­je) od 2,7 ili 3 m, od­go­va­ra­ju­ća ma­ši­ni­ca i mo­no­fil od 0,25-0,27 vi­še su ne­go do­volj­ni za lov ba­sa i štu­ke na ovom te­re­nu. Kad sun­ce do­bro od­sko­či, va­lja se pri­hva­ti­ti plov­ka. La­ga­na "pe­ti­ca" i ne­ko­li­ko si­ste­ma sa plov­ci­ma iz­du­že­nog ob­li­ka, udi­ce od bro­ja 20 do 16 i naj­lon od 0,14 mm pru­ži­će ve­li­ko za­do­volj­stvo u lo­vu krup­ne cr­ven­per­ke, te de­ve­ri­ka i bo­dor­ki "dla­na­ri­ca". Uz ta­ko kon­ci­pi­ran pri­bor ulov je za­ga­ran­to­van, a ni­je re­dak slu­čaj na­i­la­ska i krup­ni­jih pri­me­ra­ka be­le ri­be. Za ša­ra­ne ki­la­še po­treb­ni su zna­nje i od­re­đe­na do­za sre­će. Iako se če­sto ja­vlja­ju, "po­ja­ča­va­nje" pri­bo­ra uti­če u ne­ga­tiv­nom smi­slu na ko­li­či­nu ulo­va, pa to­me ne tre­ba pri­be­ga­va­ti. Do­volj­no je oda­bra­ti jed­no od bez­broj oči­šće­nih me­sta, udob­no se sme­sti­ti i sa po­la pa­ko­va­nja ne­ke od "go­to­vih" hra­na oku­pi­ti ri­be iz bli­že oko­li­ne. Vre­me od 13 do 15 č naj­bo­lje je is­ko­ri­sti­ti za od­mor i okre­plje­nje. U sa­mom cen­tru Siv­ca i na skre­ta­nju pre­ma Ma­lom Sta­pa­ru po­sto­ji de­se­tak ka­fa­na, a ru­čak po za­i­sta pri­hva­tlji­vim ce­na­ma mo­že se do­bi­ti u re­sto­ra­nu ko­ji se ta­ko­đe na­la­zi u cen­tru. Po­sle kra­ćeg od­mo­ra, mo­že­te se po­no­vo, do oko 18 č ba­vi­ti plov­kom, a po­sle to­ga va­ra­li­com, kon­cen­tri­šu­ći se naj­pre na štu­ku a po­tom na ba­sa.