Ovaj način pecanja je veoma popularan u Novom Sadu na keju i to uglavnom u jesenjem i zimskom periodu, dok sam ga na drugim mestima sretao sporadično. O njemu je dosta pisano po ribolovačkim časopisima, a ja ću vam ovom prilikom opisati neka svoja iskustva u ribolovu smuđa na parče.

U suštini pecanje na parče je veoma sličano lovu pomoću tvistera. Među lokalnim ribolovcima odomaćeno je pitanje : "Jel' na tvistera ili na džig?" tj. ovaj način pecanja u Novom Sadu nosi naziv "džigovanje", u šali ga zovu džinglovanje.

Da krenemo sa montažom, dakle na osnovnu strunu se vezuje virbla a za nju dva najlona(predveza) debljine 0,30-0,35.

Na jedan najlon, kraći, dužine 15-20cm vezuje se olovo. Težina olova se određuje prema potrebi a u zavisnosti od dubine i snage stuje vodenog toka, težina treba da je tolika da spusti sistem na dno, omogući njegovo podizanje i spuštanje(cimanje) po dnu a opet da je što je moguće lakše kako bi stvaralo što manji otpor smuđu u momentu uzimanja mamca. Oblik olova može biti različit ali se ipak naj bolje pokazao štapićast, jer takav naj manje kači za dno.

Naj češće korišćene težine su između 10 i 25 grama.

Na drugi najlon, dužine 40-60cm vezuje se udica. Veličina udice naj češće je 2/0-3/0. Na najlon između udice i virble postavlja se "papučica", to je mala kuglica ili valjčić koji je naj češće isečen upravo od papuče(pokazalo se kao naj izdržljiviji materijal). Papučica ima za cilj da odigne udicu od dna kako bi ona što manje kačila a takođe i kako bi mamac stalno bio malo uzdignut od dna i tako stalno bio u vidnom polju smuđa. Takođe papučica omogućava da najlon između udice i virble nebude strogo zategnut, pa samim tim omogućava smuđu da lakše usisa mamac.

Odmah da razjasnimo, uopšte nije bitno dali je "papučica" isečena od papuče broj 37 ili broj 43, kao ni dali je papuča adidas ili fila)

Došlo je na red i "parče" ili "filet", kako ga već ko krsti, ono se obično iseca od krupnije bele ribe i to od leđa prema stomaku u širini od oko 1-1,5cm i to tako da na koži ribe ostane tek malo mesa, kako bi parče bilo što gibljivije a nikako da se ukruti kao parče drveta, što se obično dešava kada na koži ostana previše mesa. Dakle parče treba da bude isečeno kao kajšić dužine 5-10cm a poželjno je da se prilikom povlačenja viori kao zastava na vetru. Tako oblikovano parče u vodi prosto oživi, dobije zavodljivu vibraciju a pri tome ima i ukus i miris ribe. Za smuđa ono je neodoljivo i istog momenta se grof smrtno zaljubi.

Sistem se zatim zabacuje i lagano povlači po dnu kao kada džigijemo, jedina razlika u odnosu na lov gumicom je u tome što kada osetimo da je smuđ uhvatio parče, što je naj češće samo zaustavljanje parčeta tj. retko ćete osetiti karakterističan udarac kao kod gumice, puštamo smuđa da ga još koji trenutak drži. Za to vreme smuđ pokušava da proguta parče i gura ga dublje u svoja usta. Zatim sledi kontra i dalje vam je sve poznato.

Vreme koliko će te puštati smuđa da guta pre zadavanja kontre je pitanje iskustva. Tu dodatnu zbrku prave mali smuđevi koji uhvate parče za kraj pa ga potom besomučno trzaju a kontre u tom slučaju završavaju promašajem. No i veći smuđ, kada leži na dnu ne zainteresovan za lov(kada je negetivan), ume da uhvati za kraj parčeta i dugo da ga drzi pre nego što pokuša da ga proguta. A tada prerana kontra ili naglo povlačenje parčeta rezultiraju promašajem ribe. Ja sam u svrhu izbegavanja čestih promašaja uveo jednu izmenu. Vezujem dve udice, jednu iznad druge. Odnosno, za najlon vezujem jednu udicu a za nju je strunom vezana, 3-4cm niže, druga udica i to tako da prvom udicom kačim parče za "prednji" kraj a druga udica parče probija pri samom zadnjem kraju. Ovaj sistem mi omogućava da sa kontrom reagujem istog momenta kad se uverim da je parče zgrabio smuđ, odprilike kao i kad lovite gumicom. Time sam sveo promašaje na minimum, izbegao razmišljanja dali je udario sitan ili krupan smuđ. Manje smuđeve i onako vraćam nazad a dobar deo većih smuđeva ulovio sam donjom udicom.

Eto toliko od mene, ako imate nekih pitanja tu sam a voleo bih čuti i iskustva drugih kolega koji love ovom ili sličnom tehnikom. Ima tu još puno sitnih detalja koji ponekad puno znači.Naprimer, način povlačenja, veličine udica, dopingovanje parčadi, montaža papučice, korišćenja većih ili manjih parčadi ili korišćenje kedera(živog ili mrtvog)...

by Makins