Vi­še pu­ta mi se (a ve­ru­jem i mno­gi­ma od vas ko­ji ovo či­ta­te) de­si­lo da ka­da idem na kra­ći od­mor, zbog vi­ška stva­ri i de­ce u ko­li­ma, pro­sto fi­zič­ki ne mo­gu da na­đem me­sta za dvo­del­ni va­ra­li­čar­ski štap. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma sam se opre­de­lji­vo za »tu­ri­stič­ku va­ri­jan­tu«, pa sam no­sio sa­mo bo­lo­njez od če­ti­ri me­tra, ko­ji tač­no sta­je na po­klo­pac ge­pe­ka u Ju­gu, i to na­mon­ti­ran za pe­ca­nje na plo­vak, a sav si­tan pri­bor za to sta­je u jed­nu ku­ti­ju ko­ju no­sim u ri­bo­lo­vač­kom pr­slu­ku. To mi je u prin­ci­pu bi­lo do­volj­no, jer mi­slim i da je u re­du da čo­vek, ka­da ode na od­mor sa po­ro­di­com glav­ni­nu vre­me­na po­sve­ti naj­bli­ži­ma, a ne da sa­mo jur­ca una­o­ko­lo tra­že­ći šta će upe­ca­ti.
Ta­ko sam na Sre­br­nom je­ze­ru, kod zi­mov­ni­ka (tač­ni­je,  kod sig­na­la) sa svo­jim ma­lim si­nom po­me­nu­tim bo­lo­nje­zom vi­še pu­ta lo­vio ba­bu­ške i be­lu ri­bu i gle­dao ka­ko oko nas pre­ko ce­log da­na ra­u­bu­ju le­pi bu­co­vi, a pred­ve­če i smu­đe­vi. Jed­nom ipak ni­sam odo­leo is­ku­še­nju i, ka­ko sam u pr­slu­ku imao dve ma­le ku­ti­je sa ve­štač­kim mam­ci­ma, re­šio sam da pro­bam da va­ra­li­ča­rim na bo­lo­njez.
Od­se­kao sam plov­ka­ro­ški si­stem, ve­zao pil­ker od 18 gra­ma na kraj osnov­nog naj­lo­na i oba­zri­vo za­ba­cio, vo­de­ći ra­ču­na o to­me da štap ko­ji ko­ri­stim, iako kom­po­zit­ni i vr­lo jak (Li­ne­a­ef­fe Alp­ha), ni­je pred­vi­đen za to­li­ke te­re­te. Pil­ker je upr­kos osred­njem za­ma­hu od­le­teo u ne­do­gled, a ja sam od­mah po­čeo sa br­žim vo­đe­njem. Vrh se ma­lo vi­še sa­vio ne­go da je na kra­ju naj­lo­na plov­ka­ro­ški si­stem, ali je sve i da­lje funk­ci­o­ni­sa­lo bez pro­ble­ma.
Na­kon par za­ba­ča­ja imao sam i pr­vi uda­rac. Bio je to bu­cov od oko 1,5 kg, ali me­ni se či­ni­lo da je sa dru­ge stra­ne pra­va aj­ku­la. Us­peo sam da ga sa­vla­dam, uz po­moć kom­ši­je ko­ji je pod­met­nuo me­re­dov i po­mo­gao mi kod iz­vla­če­nja tog i još par ko­ma­da.
Ohra­bren tim pr­vim is­ku­stvom, u su­mrak sam pro­bao da lo­vim smu­đa na ma­le vo­ble­re. Po­što sam ko­ri­stio ta­nak naj­lon, od­lič­no sam ose­ćao rad va­ra­li­ce i mo­men­tal­no re­gi­stro­vao sva­ki kon­takt sa »stra­nim te­li­ma«. Uhva­tio sam par smu­đe­va, od ko­jih je naj­krup­ni­ji imao 1,4 kg. Ta­da sam de­fin­tiv­no shva­tio da va­ra­li­ča­rac ni­je sa­svim ne­za­men­ljiv. Na­rav­no, bo­lo­njez se za iole da­lja ba­ca­nja te­žih ve­štač­kih ma­ma­ca mo­že ko­ri­sti­ti sa­mo ako je kra­ći i ja­či (od kom­po­zi­ta ili fi­be­ra), a na iole ob­ra­sli­jim te­re­ni­ma pro­blem pri za­ba­ci­va­nju mo­že da pred­sta­vja i nje­go­va du­ži­na. Ali, ta­mo gde je oba­la či­sta, mo­že­mo da upo­tre­bi­mo i ta­kav štap (po­go­to­vo dug oko 4 m) za re­kre­a­tiv­ni lov ma­njim ve­štač­kim mam­ci­ma (lep­ti­ri­ma do ve­li­či­ne 2, ka­ši­ka­ma i dži­go­vi­ma te­škim do 7–8 g, vo­ble­ri­ma du­gim 3–4 cm...).
Na­rav­no, imaj­te u vi­du da du­žim bo­lo­nje­zom ne sme­te ni za­ma­hi­va­ti pri ba­ca­nju kao sa va­ra­li­čar­skim dvo­del­cem, ni da­va­ti eks­trem­no ja­ke kon­tre, ali nor­mal­na op­te­re­će­nja pri la­kom va­ra­li­ča­re­nju i jef­tin štap ove vr­ste u prin­ci­pu la­ko  pod­no­si. Ve­ru­jem da je njim mo­gu­će sa­vla­da­ti i gra­blji­vi­cu te­žu od 2 kg, na­rav­no uz du­že za­ma­ra­nje, ali bi to si­gur­no bi­la bor­ba za pam­će­nje.