Prvi deo jeseni bio je skoro idealan za ljubitelje lova basa. Bilo je dosta toplih dana, mraz nas još nije ozbiljno rashladio, a lovna sezona na velikoustog je produžena. Kakav god da nas sačeka, predstojeći novembar može biti berićetan, zahvaljujući »kreditima« dobijenim od sunčanog oktobra. Voda je još uvek dovoljno topla, a bas je već lagano grupisan u manja ili veća jata. Ako prva polovina novembra bude bar malo nalik oktobru, verujem imam dobre šanse da oborim lični rekord po pitanju ulova basa u što kasnijem delu sezone.
Često ćete čuti, ili ste već slušali, o ulovima kapitalnih basova sredinom i krajem novembra. Obično su vode na kojima se to dešava dublje, ali podatak da je većina basova ulovljena u plitkoj vodi, uprkos hladnim danima i »promrzlim« noćima, može da začudi! Ispada, naročito ako je reč o Kupusinačkom dunavcu, da bas (ako) jede (to čini) isključivo u plitkoj vodi, čak i kad je temperatura vazduha u 9 sati ujutru 5° C! Ko se opredeli za taj način lova, treba samo da baci gumu u plićak od tridesetak centimetara, malo sačeka i potom cimne. Ako udari – udari, a ako ne, Bogo moj opet ću ja! Ukoliko je aktivan, bas često priđe odmah nakon zabačaja i uzima mamac već u propadanju.
Ali, gde smo tu mi i u čemu je naša veština? U tome što čitamo novine pa učimo koje su gume lovne?! Po mom shvatanju, lov basa u plićaku je penal, pa se u hladnim novembarskim danima opredeljujem za sportskiji pristup – tj. za dubinu! Plićake ostavljam na miru i čuvam ih u rezervi, za isti dan i lov štuke na istoj vodi.

Iz gore navedenih »fer-plej« razloga, kad govorim o karakterističnim mestima za lov basa pred kraj sezone, mislim isključivo na širine i dubine. Pri tom, pod širinama ne smatram sva mesta gde je površina vodenog ogledala veća (na takvim mestima kanal ume da bude i plići), već samo šire delove oko brodskih prevodnica – ispred i iza njih. Tu su dubine ponegde i do 4,5 m. A šta su onda dubine? Pod tim pojmom podrazumevamo sredine kanala, tj. mesta i zone sa najvećom dubinom u poprečnom preseku. Na karakterističnim – osnovnim bačkim basovskim kanalima, na koje se odnosi ovaj tekst (to su isključivo oni koji se mogu prebaciti zabačajem sa npr. Fat Rap 5), ova dubina je najčešće do 2,5 m (Mali Bački) i 4,5 m (Veliki Bački uzvodno od Carice i Mali kanal kod Bačkog Petrovca).
Ako forsiramo sredinu vodenog toka – dubinu, iz čamca, stvar je jasna i jednostavna. Pruža nam se mogućnost dužeg korisnog zabačaja, jer varalicu vodimo u pravcu vodenog toka, u istom ili suprotnom smeru. Sa obale se, međutim, trudimo da varalicu izbacimo što više ukoso, pa time dobijemo na putanji, provlačeći je najvećom dubinom. Kada bi zabacili popreko, što se takođe ne isključuje, imali bismo suviše kratak put kroz vruću zonu, tj. brzo bismo prošli dubinu, gde očekujemo udarce.
Na širim mestima, bilo da su to jezerca ispred i iza prevodnica ili zone kanala (za koje smo sigurni da su pritom i dublje), situacija je drugačija. Možemo zabaciti bukvalno bilo gde, dalje od obale. Sa vođenjem takođe nema problema, naročito oko prevodnica, gde vlada ambijent sličan jezerskom.

Vorm tehnika ovde je prioritet. Ne zato što je volim (primenjujem je samo kad moram, tj. kad ništa drugo ne daje rezultate), već zato što bas tako hoće. To što on hoće je sporo povlačen mamac, koji mu što duže ostaje u blizini. U tu svrhu koriste se silikonci sa adekvatnim otežanjem, koje se postavlja na nekih 60–70 cm od vorma. Olovne sačmice su za neke varijante zgodne, ali ih u ovom slučaju treba izbegavati, jer prilikom jačeg izbačaja ove sačmice mogu da spadnu ili se spustite niže do mamca, pa skrate predvez. Zato preporučujem montažu tipa »Karolina«. Ona se sastoji iz klizećeg olova kupastog oblika, koje na osnovnom najlonu zaustavlja perlica, navučena ispred virble, na čiji drugi kraj montiramo predvez, sa vorm udicom na kraju. Time je potpuno onemogućeno pomeranje olova, čije se težine kreću od 3,5 do 5,25 g (za naše uslove). Neću se sad upuštati u detalje, jer ćemo se sistemima za lov basa vorm tehnikom detaljnije baviti nekom drugom prilikom.
Vormovi ravnih repova (tj. bez repova), dužine do 5 inča (12,7 cm), su moji favoriti za hladno-jesenji lov basa. Vibracija u ovom slučaju ne igra nikakvu ulogu ili bar nije od presudne važnosti. Lovio sam u ovom periodu i na vormove sa malim zakrivljenim repom (npr. Squirmin Worm), ali su »bezrepi« ipak u velikoj prednosti. Od vibracije su važniji kretanje, te atak na čula vida i ukusa! Što se konkretnih modela silikonaca tiče, mnogi proizvođači ih poseduju u svojoj ponudi često pod imenom Finesse. Pet predstavnika na koje sam uspevao da ulovim basa i koje preporučjujem su: Zipper Shakin Worm (4''), Slider Worm (4''), Action Tail Air Worm (4''), Zoom Finnesse Worm (5'') i možda najbolji od svih – Riverside Finesse Worm (5'').

Tehnika vođenja se ne može naučiti ovako preko Interneta, već jedino što češćim izlascima na vodu, a naročito istrajnošću i upornošću kad riba naizgled ni na šta neće. Ipak, objasniću ukratko osnovne stvari. Nakon što daljeg zabačaja, štap treba oboriti ka vodi i sačekati da ceo sistem lagano potone do dna. Nakon toga sačekamo par desetina sekundi, pre nego što malo prodrmamo vorm, u mestu. Potom idemo sa laganim pomeranjem, mic po mic, uz česte pauze, u toku kojih. uvek malo cimnemo varalicu, »podrhtavajući« vrhom štapa. Zatim nastavljamo povlačenje po samom dnu.
Kad pecam na ovaj način, često unapred odredim jedno do najviše dva potencijalna mesta prekida vođenja, u zavisnosti od dužine putanje kojom će se varalica kretati. Na tim prekidima, varalicu iz stanja mirovanja »nateram« na skok. Lagano namotam najlon do kontakta sa olovom, a zatim naglo trznem u vis tako da otežanje »konkretnije« odignem od dna. Time postižem da i vorm na predvezu takođe poskoči iznad dna, a potom da lagano tone. Čime narušavamo monotoniju vođenja i često teramo basa na napad. I u svom dnevniku beležim posebno udarce pre i posle skoka. Obično izvodim jedan skok, negde na sredini putanje mamca. Dva skoka pravim ređe, odnosno samo u situacijama dalekog zabačaja tamo gde su veće zone sa konkretnijom dubinom (širine kod prevodnica ili kad pecam iz čamca, vodeći varalicu u pravcu vodenog toka na kanalu).
Udarci su sitni ili tromi. Tokom vođenja obično se oseti sitno smuđevsko »kvrc« ili blago otežanje, obično kad iz stanja mirovanja nameravmo da nastavimo kretanje. Neiskusnima savetujem da reaguju momentalnom kontrom na sve sumnjive događaje, a iskusnijima da malo sačekaju, dok ne primete poznate »simptome«, jer bi bespotrebnim kontrama skratili korisnu putanju mamca. I jednima i drugima, međutim, savetujem obavezno »parfimisanje« vormova! U opisanim uslovima nije potrebno često menjati mesta. Basovi su tu, dileme nema. Zabačaji treba da traju dugo, što duže, uz sporo vođenje.
Štap treba da je toliko osetljiv da omogućava da tačno osetite šta se tamo dole dešava. Prevedeno na jezik brojki, zavisno od konkretne snage, težina bacanja treba da bude 5–20, 7–14, 10–30 ili najviše 15–40 g, zavisno od toga kakav je štap u praksi. Najlon je obavezan u ovom slučaju, i to tanji, do najviše 0,22 mm.
Dobra volja i strpljenje u hladnim jesenjim danima, u intervalima od 10 do 16 č se podrazumevaju, kao i najveća koncentracija oko podneva. Štuke na istoj vodi ostavite na miru do samog sumraka. A onda im bacite nekog neutralca...

To top

• Grabljivice
  • Varaličarenje
  • Veštački mamci
  • Taktika
    • Štuka na tri načina
    • Statična provokacija
    • Bolonjezom na bucova
    • Lov basa silikoncima
    • Sbirolino i klen
  • Tehnike varaličarenja
  • Prirodni mamci
• Bela riba
• Mušičarenje
• Moderni šaranski ribolov
• Razno
• Tema godine