RAPALA TWICHIN' RAP je od polovine prošle godine prošle sezone bio jedan od apsolutnih hitova za štuku na terenima oko Opova. Kao i mnoge druge stvari, prvi ga je provalio Neša »Veliki« (»Neša kopča«), jedan od beogradskih ribolovaca koji najbolje poznaje ceo potes od Sakula do Sefkerina. Taj 8 cm dug veštački mamac, koji izgleda kao Shad Rap bez pakte, ali je drugačije otežan (ima 12 g, koliko i Shad Rap od 9 cm) pokazao se kao neverovatno efikasan na plitkim tamiškim kubicima, u bistroj vodi (na slici vidite na šta liči Nešin šartrez Twichin Rap posle desetak pecanja), pa su ga brzo prihvatili mnogi varaličari sa ovih terena.

Brzo nam je postalo jasno da su najlovniji drečavi dekori, pošto je vizuelni kontakt sa mamcem neophodan. Naime, zbog specifične tehnike vođenja, udarci su veoma česti u fazi kada je struna opuštena (a varalica stoji), pa ih nije moguće osetiti na štapu, čak ni kada se peca pletenicom (pažljivo gledajući Twichin Rap, videli smo još nešto na šta ranije nismo obraćali pažnju – da štuka više puta »promašuje« ili odustaje od nasrtaja, pre nego što se punom brzinom zaleti i ozbiljno napadne).
ALI, KAKO SE BLIŽIO kraj decembra, temperatura vode je sve više padala, a sa njom se smanjivala i aktivnost štuke. Malo po malo i sve varalice postale su prebrze i nezanimljive za uspavanog predatora, pa čak i Twichin Rap, koji se zbog pomenute težine  odlično baca i radi pri agresivnijem vođenju, ali je nama sada trebala »trzalica« koja bi mogla da ide veoma plitko, a da istovremeno izazovno radi i pri veoma sporom povlačenju. Tada je do izražaja došla naša poznata sklonost ka prepravljanju stvari i menjanju originalne namene. Mada teška srca, nisam odoleo iskušenju – rešio sam žrtvujem nekoliko plitkoronećih Grizzly voblera od 8 cm u super-uočljivim fluo dekorima, koje moj prijatelj Ivan iz Valjeva inače pravi isključivo za izvoz.

Rade i ja smo prvo svim voblerima izvadili plastičnu paktu i u prorez ubacili olovo. Zatim smo, radi balansa, na žicu za koju je zakačena zadnja trokraka dodali još malo olova, pa sve dobro zalepili »super-lepkom« i krenuli na vodu. Već je prva improvizacija bila uspešna, jer je prepravljeni Grizzly radio kao pravi džerk. Međutim, Rade je od onih ljudi koji sve čega se dohvate moraju da dovedu do savršenstva, pa je insistirao da napravimo još nekoliko varijanti. Ovog puta se to zaista isplatilo. Posle nekoliko dana isprobavanja i popravljanja, dobili smo varalicu čija je efikasnost, bez ikakvog preterivanja, prevazišla čak i naša najsmelija očekivanja, jer se dešavalo da na nju  uhvatimo u jednom izlasku i po 10 štuka, uz mnogo promašaja, a da na istom mestu drugi ribolovci sa standardnim arsenalom mamaca ostanu bez udarca.
Uz pomoć naših drugara i poznatih varaličara Bugija i Baneta nastavili smo testiranje i tokom prvih dana 2006, dok se sve vode oko Opova nisu zaledile. Opet na druge varalice u ekstremno hladnoj vodi nije bilo ulova, a »budženi« Grizzly Twich nam je doneo sedam štuka, od kojih je najveća imala nešto preko kilograma. Sada smo Rade i ja bili potpuno sigurni da imamo pravu stvar, pa sam pozvao majstor Ivana, poslao mu prototip i par dana kasnije svetlost dana su ugledali prvi profesionalno urađeni serijski modeli Grizzly Twicha.