ŠTUKA U RETKIM LOKVANJIMA
Predstojeći hladni dani učiniće da gusta drezga odumre i u većoj meri padne na dno. Ipak, ne možemo govoriti o njenom totalnom nestajanju već pre o povlačenju iz gornjih i srednjih slojeva vode. Ova pojava donosi prividno olakšanje varaličarima koji na vojvođanskim kanalima love štuku, koja sa povlačenjem sitne ribe postaje znatno aktivnija. Novembar i decembar su meseci kada je voda na ovim, leti zatravljenim kanalima, izrazito bistra i prozirna. To znatno otežava lov štuke u poznu jesen. Kanali su relativno plitki, voda je znatno hladnija, a štuka sve tromija. Zato je i delimično tačno uverenje da štuka radije napada kedera nego što juri varalicu.
Lokvanji – letnji ukrasi nekolicine bačkih kanala, sada su proređeni i polu-truli. Izgubili su zelenu boju, kojom su, zajedno sa žutim i prekrasnim belim cvetovima, davali posebnost ovim vodama. Poznato su i omiljeno boravište i basa i štuke. Ali, dok smo basa leti tražili i ciljno lovili u lokvanju, sa štukom to nije bio slučaj. Teško da se može govoriti o nekom ozbiljnijem varaličarenju ove grabljivice u samom lokvanjskom polju, leti i u jesen, kada su ovakva polja dosta gusta.
Sada, međutim, kada dobro zahladni, pa polja postanu ređa (proređenija – sastavljena od manjeg broja stabljika) pruža nam se prava prilika za ovako nešto. Varaličareći štuku u ovakvim uslovima, krajem jeseni, često sam bivao svedok njene neaktivnosti kada su varalice u pitanju. Glavni razlozi za to su prebistra voda i prebrzo kretanje varalica. Imajte na umu da se nekad i lagano vođen neotežani Lusox kreće prebrzo za štuku! Ali, jedan od bitnijih razloga neuspeha je i taj što se štuka u većem delu dana nalazi upravo u samom proređenom lokvanjskom polju. U sumrak, ona prilazi obali i nalazi se u priobalnim plićacima. Tada, kao i zimi, u koritu kanala i najdubljoj vodi, lovim je suspending voblerima, ali oni nisu tema ovog teksta.
Silikonske varalice, ili, pravilnije rečeno – varalice od meke plastike, poznate su i priznate od ribolovaca širom sveta. Niska cena, velika ponuda i naročito raznolikost montaža i područja primene, učinili su da ovu familiju većina varaličara možda i najčešće koristi. Kada je reč o štuki, od silikonaca koje ribolovci upotrebljavaju pri njenom lovu, najzastupljeniji su tvisteri (eng. »grub tail«) i popularni šedovi. Meni se, međutim, u lovu štuke u retkim lokvanjskim poljima najboljim pokazala grupa gumenih mamaca poput žaba i sličnih imitacija u prirodi postojećih životinja.
Jednog hladnog novembarskog dana, nakon višečasovnog bezuspešnog traganja za štukom, montirao sam gumenu žabu i zabacio je u proređeni lokvanj, pustivši je da lagano propada. Bila je svetlije boje, te sam lako uočavao njene lagane pokrete, koje sam proizvodio cimkajući štapom. U jedan mah, žabica je mrdnula i munjevito nestala, tj. bila ponesena u stranu. Kontrirao sam na viđeno i posle uživancije i borbe u lokvanju izvadio iz vode štuku od 900 g. Naravno da ovaj »gabarit« nije preterano značajan, ali oduševila me je sama pomisao na način na koji sam do nje došao. Naročito je bila in teresantna žestina napada »lenje« novembarske štuke.
GUMENE ŽABE I ŽABICE
Imitacije žaba postoje u asortimanima nekolicine svetskih firmi. Tri modela koja vidite na slici su i jedini koje koristim u ovakvom lovu štuke. Banjo žaba tankih i povijenih nogu zahvalna je kada se montira na dvokraku udicu sa kracima okrenutim nagore. Pocinkovana žica kojom se kači, sa svojom omčicom viri kod glave i za nju montiramo žabu. Ove žabe nalaze se u kompletu Banjo Minnow, ali su se pre 7-8 godina mogle pronaći i pojedinačno, u slobodnoj prodaji. Nešto deblje telo nije baš zahvalno za neku »vidles« montažu na vorm udicu. Međutim, i ovako, sa dva gola kraka, potpuno je nezakačiva, zbog ređih lokvanja koji su već mekani i slabašni. Ima fantastičnu vibraciju – rad nogu, dosta je masivna i sporotonuća, gotovo suspending. Izuzetna je pri sporom povlačenju.
Swamp Frog (močvarna žaba) je nešto užeg i tanjeg tela, sa dugačkim i tankim nogama, sa lopaticama. To je žaba na koju sam imao najviše ulova. Montira se na nešto veću, zakrivljenu vorm udicu. Radi se u više različitih boja, od kojih imam samo jednu (belu sa crnim tačkicama) koja se pokazala kao uspešna. Takođe lagano tone i izvodi raznorazne »opsene« prilikom neujednačenog povlačenja.
Cabela's Frog – mala debeljuškasta žabica kojom obavezno lovim basa u lokvanju, pokazala se lovna i za štuku. Pljosnate i zakrivljene noge koje podsećaju na dvorepog tvistera vrlo lepo trepere u vodi. Kratko i debeljuškasto telo, međutim, nije pogodno za montažu na klasične, kolenaste vorm-udice. Najbolje je koristiti zakrivljene Owner udice. Originalna Ownerka sadrži tanku žičicu sa par povratnih jezičaka, namenjenu za zabadanje u silikonski mamac. Ovo međutim u praksi nije najjasnije rešenje. Žica se lako izvlači iz gume, a mamac nema ama baš nikakvu čvrstinu, česta su spadanja pa i gubljenja ovih ne baš jeftinih silikonaca. Stoga ja skidam originalnu žicu, a na glavu udice kačim mali feder, oprugu. Ovako »ušrafljen« silikonac znatno je stabilniji i čvršći, a spadanja su minimalna.
FLYING LURE
Tzv. Leteći mamac, konstruktora Aleksa Langera, napravio je dar-mar pre desetak godina, kada se pojavio na tržištu. Međutim, kao i sva čuda i ovo je brzo prošlo. Početna euforija se stišala, a mamac je pokazao i svoje loše strane. No da ne dužim, situacija o kojoj ovde govorim idealna je za korišćenje Flying Lurea, koji se pušta da lagano propada u lokvanj, što čini po kosoj putanji, udaljavajući se od ribolovca. Pri povlačenju unatrag, on se vraća istim putem, istom putanjom, udica je okrenuta na gore, pa su i kačenja za stabljike svedena na minimum. Jedino treba voditi računa da varalica prilikom izvlačenja ne upadne u pazuh lista i stabljike. Ako se to i dogodi, olakšavajuća okolnost je što se malo jačim trzajem varalica lako oslobađa iz mekanih i krtih lokvanja u ovom periodu.
Žabe treba što duže zadržavati u lokvanjima, lagano ih i neujednačeno povlačeći. One su pravi provokatori. Flying Lure takođe treba, koliko god to konkretna situacija dozvoljava, što više puta podići i spuštati na istoj poziciji, pre vađenja mamca iz vode. Napomenuću i to da sam i pre, a i nakon ulova ostvarenih na ove varalice, ovakve olokvanje pokušavao da »rešim« i drugim varalicama. naročito spinerbejtovima, na koje sam mnogo polagao. Ali, ova, inače odlična varalica, jednostavno u ovom periodu i na ovim mestima nije dala rezultat. Isto se dogodilo i sa vidles kašikama. Od gumenih varalica, pokušavao sam i sa tvisterima, olakšanim šedovima i džerkbait silikoncima, ali bez uspeha.
Savetujem vam da, iako se štuka lovi drugim varalicama, po dolasku na mesto prvo ispitate najbliži levi i desni lokvanj. Vode su bistre i treba ostati neprimećen. Naročito su značajna veća lokvanjska polja, koja se pružaju u dužem priobalnom pojasu. Obično su ovakvi pojasevi iza priobalja obraslog trskom, tamo gde nema iskrčenih ribolovačkih mesta. Ovo su značajne pozicije i treba ih detaljno pretresti. Probijte se lagano kroz trsku, duže se zadržite i ne pravite suviše nagle pokrete. Budite istrajni po hladnom vremenu, i dokle god ima lokvanja, a to je i do polovine decembra, forsirajte ove malo zapostavljene, a lovne silikonce, sve dok je površina vode bez leda.
K O M E N T A R I
Autor
Božidar Važić Boki
Sajle i strune
Sajle se redovno izbegavaju prilikom lova neotežanim silikoncima. Štuka, međutim, pregriza monofile, te je ozbiljan štukolov nezamisliv bez adekvatnog predveza. U ovom slučaju, sajla je dvostruko korisna. Osim primarne funkcije, zaštite od štučijih zuba, ona dodatno otežava ceo sistem, često taman toliko koliko je potrebno. Mamac ne sme da tone prebrzo, a ja olova dodajem ponekad, samo kad ima vetrića. Po jačem vetru, ne vredi forsirati retke lokvanje.
Osim klasičnih sajli u obzir dolaze i sajle od niti 7x7, sa kopčom i virblom. Malo su skuplje od običnih, ali dosta gipke i savitljive.
Upredenu strunu preporučujem za upotrebu bez obzira na niske temperature. Zabačaji nisu daleki, jer obično lovimo u »našoj« obali, a kontakt, borba sa štukom i kačenje za lokvanj, lakše se prevazilaze uz upotrebu neke od pletenica.
»Golać« i gušter
Dva silikonca koja nisam svrstao u udarnu ekipu određenu za lov štuke u retkim lokvanjima, a koji zaslužuju da budu pomenuti, jesu Slug-Go (popularni »golać«) i Lizard (gušter). Ovo su tipično basovski mamci, ali sam na njih često dobijao štuku. Ovo se, međutim, češće događalo leti i početkom jeseni, što ne znači da ih ne treba isprobati i po hladnijem vremenu. Sve je počelo tako što sam pre par godina, u avgustu, imao dve štukice na Slug, pecajući basa u lokvanju. Nisu bile velike, ali se situacija kasnije ponovila, kako sa Slugom, tako i sa gušterom. Upravo njima sam i pokušavao prvi put da ulovim štuku ciljno i krajem jeseni. Više udaraca imao sam na Sluga, ali je kasnije ekipa žaba i Fluying Lurova preuzela primat. Bez obzira na sve, Slug i Lizard treba da budu članovi ovog tima, barem kao rezerve. Oba mamca su efikasnija u veličini od 15 cm nego u manjim.