JAK VETAR može da nas onemogući u varaličarenju štuke, posebno na plitkim vodama, na kojima je imperativ korišćenje lakih varalica (leptira bez otežanja, tankih kašika, plivajućih voblera…), pošto su to prave »jedrilice«, koje vazdušna strujanja veoma lako zanose, pa precizni zabačaji uz vegetaciju (panjeve, granje, trsku, pojas trave…) postaju gotovo nemogući ili izvodljivi manje-više samo slučajno. Naravno, uvek možemo da uzmemo teži veštački mamac, ali se onda javlja problem vođenja kroz plitku vodu (zbog čega se i opredeljujemo za mamce male težine).
Kad tome dodamo da je po zatalasanoj površini veoma teško ili nemoguće pecati površinskim varalicama, koje se po pravilu dobro zabacuju, jer su aerodinamične (uz par izuzetaka nemaju paktu), onda je jasno da je problem izbora mamca za lov štuke po vetrovitom vremenu prilično veliki. Naravno, on nije nerešiv. Na raspolaganju su nam dve mogućnosti − da se, ako je ikako izvodljivo, postavimo tako da bacamo niz vetar i (ili) da odaberemo one varalice na koje vazdušna strujanja ne mogu previše da utiču. Raspoloživi prostor ne dozvoljava da se ovog puta šire bavimo konkretnim modelima, ali u obzir dolaze otežani plitkoroneći vobleri, leptiri veće površine krilceta, duguljaste kašike, silikonci sa olovnim glavama odgovarajuće težine i sl.

LOV ŠTUKE U ZAVETRINI baš zbog udaraca u kritičnim fazama ume da bude vrlo komplikovan. Dešava se, naime da i komadi od 4−5 kg udaraju na sasvim malom rastojanju i da zbog »krute veze« spadnu i pre nego što dril proradi, ali i da udare čim varalica padne u vodu, a pre nego što stignemo da motanjem pokupimo »višak« strune, pa ne uspemo da adekvatno kontriramo. Jedino što možemo da uradimo da predupredimo takve probleme je da dril podesimo malo mekše nego inače (kako bi lakše amortizovali  prve udare ribe) i da nastojimo da se postavimo tako da izbegnemo bočne udare vetra, od kojih se pravi trbuh na struni, te da budemo spremni na reakciju odmah po padu varalice u vodu.
Varaličarenje štuke u zavetrini je odlično za vežbanje preciznosti i refleksa, jer se sve odvija na malom prostoru, najčešće uz samu obalu, pa ti kratki zabačaji moraju da budu vrlo tačni. Verujem da ne treba posebno objašnjavati zašto je važno da mestu pecanja priđemo što tiše, bilo da varaličarimo sa obale ili iz čamca. Ovakvo pecanje liči na filmske revolveraške obračune, jer često moramo veoma dugo da se prikradamo kroz trsku i gustiš, polako istražujemo male uvalice u zavetrini, a onda taj mir bude narušen agresivnim napadom u našoj blizini, na koji nije lako adekvatno odreagovati.
Sve u svemu, varaličarenje štuke po vetru nije lako, pa vam ako možete da birate kada ćete na vodu preporučujem da razmislite pre izlaska. Ali, ako vas »promaja« iznenadi na vodi, nemojte lako da odustajete, već probajte da se prilagodite situaciji. Vetar je sastavni deo svih aktivnosti na otvorenom, pa i ribolova, a može da nam donese i veoma lepo iznenađenje u vidu neke krupne štuke, koja poželi da doručkuje baš po takvom kijametu.