Mno­ge stva­ri su u ri­bo­lo­vu neo­prav­da­no pre­u­ve­li­ča­ne i sko­ro mi­sti­fi­ko­va­ne, a jed­na od njih je i iz­bor va­ra­li­ca za štu­ku. Po­je­di­ni tek­sto­vi u spe­ci­ja­li­zo­va­noj štam­pi i ka­ta­lo­zi ne­kih pro­iz­vo­đa­ča ve­štač­kih ma­ma­ca kao da slu­že sa­mo to­me da stvo­re kod još ne­is­ku­snog va­ra­li­ča­ra uti­sak da je sko­ro ne­mo­gu­će uhva­ti­ti ri­bu bi­lo ko­jim ve­štač­kim mam­cem jef­ti­ni­jim od de­se­tak evra, a na­ro­či­to onim ko­ji se la­ko na­ba­vlja.
I ma­da u to­me po­sto­ji zrn­ce isti­ne, jer ri­ba na na­pad­nu­tim vo­da­ma po­sle iz­ve­snog vre­me­na poč­ne da iz­be­ga­va naj­če­šće ko­ri­šće­ne va­ra­li­ce, a sa ma­nje po­do­zre­nja se za­le­će na one ko­je ret­ko vi­đa, či­nje­ni­ca da je da ima i ne­kih jef­ti­nih i(li) la­ko do­stup­nih mo­de­la ko­ji već go­di­na­ma ili de­ce­ni­ja­ma pred­sta­vlja­ju neo­do­ljiv plen za štu­ke čak i na naj­i­zra­u­bo­va­ni­jim vo­da­ma. Upra­vo o ta­kvim ve­štač­kim mam­ci­ma će ovog pu­ta i bi­ti re­či, a tri glav­ne gru­pe či­ne: ka­ši­ke, lep­ti­ri i si­li­kon­ci.

KAŠIKE su ve­o­ma lov­ne, a štu­ka­ro­ši mla­đi po sta­žu ih če­sto za­po­sta­vlja­ju. Pri nji­ho­voj ku­po­vi­ni naj­vi­še pa­žnje tre­ba po­sve­ti­ti iz­bo­ru te­ži­ne i ob­li­ka. Sta­ri do­bri D.A.M. Effzett i nje­go­vi broj­ni na­sled­ni­ci po iz­gle­du i ra­du (Co­ra-Z, Lav-MD Spoon...) ap­so­lut­ni su šam­pi­o­ni u ovoj ka­te­go­ri­ji. Većina ri­bo­lo­va­ca se na osno­vu na­vi­ka ili po­zi­tiv­nog is­ku­stva opre­de­lju­je za sre­br­no-žu­ti de­kor (ni­klo­va­na pred­nja stra­na, a zad­nja u bo­ji zla­ta), ma­da ima sve vi­še onih ko­ji uspe­šno lo­ve i na raz­ne dre­ča­ve ili pri­rod­ne ho­lo­gram­ske de­ko­re. Varaličari ko­ji pe­ca­ju na re­ka­ma i ne­što du­bljim sta­ja­ći­ca­ma uglav­nom se opre­de­lju­ju za »ce­to­ve« od 16 i 22 g, po­što oni mo­gu da­le­ko da se ba­ce, a pri­lič­no ve­li­ka po­vr­ši­na u od­no­su na te­ži­nu do­zvo­lja­va re­la­tiv­no spo­ro vo­đe­nje (bez ka­če­nja) i na sta­ja­ći­ca­ma (osim iz­ra­zi­to plit­kih ili za­tra­vlje­nih).
Efi­ka­san je i Mepps Syclops, ka­ši­ka neo­bič­nog ob­li­ka i ra­da, u ve­li­či­ni 2 (te­ži­ne 17 g), i to u dre­ča­vom FT de­ko­ru za mut­ni­ju, a S (»sil­ver« – sre­bro) za bi­stru vo­du. Izu­zet­no su lov­ne i mno­ge »bez­i­me­ne« ru­ske ka­ši­ke i ka­ši­ke na­ših pro­iz­vo­đa­ča.
Za­jed­nič­ka oso­bi­na ovih va­ra­li­ca je da ih tre­ba po­la­ko vo­di­ti, po­red pre­pre­ka ili pa­ra­lel­no sa oba­lom i što če­šće ko­ri­sti­ti nji­hov iza­zo­van rad u pro­pa­da­nju. To­kom vo­đe­nja tre­ba za­to če­sto pra­vi­ti pa­u­ze, po­seb­no u bli­zi­ni kr­ša ili gra­nja, jer štu­ka naj­če­šće na­pa­da ka­ši­ku upra­vo u tre­nut­ku kad poč­ne la­ga­no da vr­lu­da i pro­pa­da.

LEP­TIRI se ko­ri­ste još vi­še od ka­ši­ka, po­što ih po­seb­no vo­le ma­nje ume­šni ri­bo­lov­ci i oni ko­ji ni­su sklo­ni pre­ve­li­kom ra­du na vo­di. Jer dok ka­ši­ka­stim va­ra­li­ca­ma mo­ra­mo da udah­nju­je­mo ži­vot pro­me­na­ma rit­ma vo­đe­nja i po­kre­ti­ma šta­pa, do­bar lep­tir in­ten­ziv­no ra­di, od­no­sno okre­će se oko svo­je ose sve dok vr­ti­mo ru­či­cu če­kr­ka. Mepps Lusox je po­sled­njih go­di­na ube­dlji­vo naj­po­pu­lar­ni­ji pred­stav­nik gru­pe »su­per­la­kih« lep­ti­ra, od­lič­nih za na­še plit­ke i ve­ćim de­lom štu­ka­ro­ške se­zo­ne vr­lo za­tra­vlje­ne sta­ja­ći­ce, a vr­lo su lov­ni i la­ki lep­ti­ri Dac­ho i Dac­ho Duo iz asor­ti­ma­na Lav-MD.
Lusox se pro­iz­vo­di u ve­li­či­na­ma 1, 2 i 3. Naj­ma­nji mo­del tre­ba iz­be­ga­va­ti, jer se na nje­ga naj­če­šće za­le­ću ne­do­ra­sli pri­mer­ci. »Dvoj­ka« i »troj­ka« su jed­na­ko atrak­tiv­ne, ka­ko u sre­br­nom ta­ko i u zlat­nom de­ko­ru. Jed­na od naj­bo­ljih oso­bi­na kva­li­tet­nih lep­ti­ra sa iz­u­zet­no la­kim kril­ci­ma je da ra­de i u pro­pa­da­nju, pa ih tre­ba ko­ri­sti­ti slič­no ka­ši­ka­ma, ta­ko što će­mo pre­sta­ti sa mo­ta­njem kraj sva­ke pre­pre­ke i pu­sti­ti ih da ma­lo »za­ro­ne«.
Mepps Aglia Long i dru­gi lep­ti­ri ob­li­ka vr­bo­vog li­sta su ta­ko­đe od­lič­ni, po­seb­no za te­ku­ću vo­du. Pro­iz­vo­de »oštri­ju« vi­bra­ci­ju, kril­ca im ro­ti­ra­ju pod ma­njim uglom u od­no­su na oso­vi­nu i sled­stve­no to­me stva­ra­ju ma­nji ot­por od Lusoxa i slič­nih lep­ti­ra sa ši­rim kril­ci­ma. Za krup­ni­je štu­ke tre­ba ko­ri­sti­ti ve­li­či­ne 3 i 4. Od de­ko­ra, pro­ve­re­no lov­ni su sre­br­ni, žu­ti i be­li sa pri­zma­tik fo­li­jom.
Mepps Gi­ant Kil­ler je ogrom­na va­ra­li­ca, te­ška 35 g i pre­vas­hod­no na­me­nje­na za lov ka­pi­tal­nih štu­ka i ma­ski­ja, ali pro­ve­re­no ni­je pre­ve­lik za­lo­gaj ni za štu­ku od 2 kg. Ma­ne su mu što se kod nas te­ško na­la­zi, znat­no je sku­plji od osta­lih lep­ti­ra, a pri po­vla­če­nju stva­ra ve­li­ki ot­por.
Lep­ti­ri se mo­gu vo­di­ti kon­stant­no i bez skre­ta­nja a da opet bu­du lov­ni. Udar­ci su naj­če­šći kad se va­ra­li­ca na­đe po­red ne­ke pre­pre­ke – gra­nja, ostr­va tra­ve, lo­kva­nja, ali ne tre­ba da nas iz­ne­na­de ni udar­ci na či­sti­ni, jer štu­ka če­sto ne­ko vre­me pli­va za po­ten­ci­jal­nim ple­nom pre ne­go što se od­lu­či da ga na­pad­ne.