Dosta neobičnog oblika, ovaj stari model američke firme Homer le Blanc zaista je originalan u svom svetu. Neki ga zovu Damler, jer je svojevremeno i D.A.M. imao u ponudi tu varalicu, kao deo svog programa. Proizvodi se u više veličina, od 7 do čak 25 cm, ali je nama interesantna ona od 10,5 cm. Sledeća veličina, od 14 cm, dosta je gabaritna. Telo je glomazno i debelo, a mi (nažalost) nemamo štuke za njega. Veći modeli se mogu naći i pod imenom The Believer (eng. »Vernik«) i spadaju među najkorišćenije »osnovne« voblere za lov severnoameričkog maskija i velikih štuka. Ova varalica ima dve pozicije kačenja, a proizvode se i u dvodelnoj verziji.
Swimm Whizz od 10,5 cm je moj ljubimac za lov štuke u kasnu jesen. Proizvodi lagane, spore pokrete telom, a težište vibracije mu je negde na sredini. Stoga prednji kraj sa širom paktom (koja je izlivena kao deo tela) leluja levo-desno isto koliko i rep, koji je takođe širok i horizontalno spljošten. Pruža različite mogućnosti vođenja na raznim dubinama u zavisnosti od položaja štapa. Ispunjava sva četiri kriterijuma: sporo isplivava, lenjo radi, mnogo bolje kad se sporo povlači, nego kada se sa njim »jurca«! Vizuelno je poseban. Štučiji, polu-banana oblik, malo zakrivljenog tela, uz pravu boju, ostavlja specifičan utisak. Uz, naravno, vibraciju koja je uvek presudna! Imam ga u dve boje, kao i sve ostale favorite – prirodnoj i drečavoj. Obe su se u praksi svidele štukama. Prva je naravno bandar dekor, a druga je SFC telo, s crnim leđima i GFR prugom na stomaku. Po telu, ovaj »šarenko« ima crne i narandžaste tufne!
Swimm Whizz je odličan vobler za štuku, ali se, na žalost, kod nas veoma teško nalazi. Ako ga i ima po »buvljacima«, cena je uvek mala spram njegove vrednosti, bez obzira na to koju visinu prodavac odredi!

Ovaj vobler dužine 12 cm iz ponude Mann'sa, vodi se kao suspending džerk model. Džerk još i jeste, jer »džerkati« se može svim i svačim, ali suspending, bar po mom iskustvu, nikako nije. Imam dva ova voblera i nijedan nije neutralan! Oba plivaju, sa glavom na površini i telom malo potopljenim u vodu. Lagano isplivavaju i lepo rade. Nisu suspendinzi, čak ni kad su dodatno otežani sajlom, što ih svrstava u grupu voblera za jesenje štuke. Ovaj vobler »kataloški« zaranja od 90 do 120 cm, a u praksi nešto pliće. Ima tri trokrake udice i plastično telo ispunjeno kuglicama, koje mu, bar kada je o štuki reč, nisu nikakva prednost.

Ovaj pljosnati plastični vober šed oblika, proizvodi se kao plitko- i dubokoroneći. Pošto plitkoronac zaranja do metar i po, njega i koristim. Ima izražen rad i brzu ali široku vibraciju. Ovo »brzu« odnosi se na intenzivan rad pri sporom povlačenju. Moje najinteresantnije zapažanje o ovoj varalici vezano je za boje. Imao sam ga više od godinu i po dana u dekoru crna leđa, SFC bokovi i narandžasti stomak. Forsirao sam ga intenzivno, ali nisam imao nijednu štuku. Kasnije sam nabavio presijavajući (»ogledalo« dekor) i na njega ulovio sve štuke koje sam dobio na ovaj vobler. Radili su identično, pa prosudite sami u čemu je stvar. Ima dve odlične trokrake udice, a težak je 10,5 grama.

Ova legenda sa oznakom B15A dugačka je 11,5 cm, a teška 10,5 grama. Postoji i kraća verzija od 9 cm, ali nju koristim u proleće i leti. Veći model zaranja do jednog metra (najviše), a najčešće između 60 i 80 cm. Koristim ga za lov u priobalju, paralelno sa obalom. Ima fantastičan, štučiji rad. Jedina zamerka za ovaj period je što nešto brže isplivava u odnosu na prethodno opisanu trojku. Najbolje ga je voditi lagano, sa kratkim pauzama i štapom oborenim što više ka vodi. Imam ga u izrazito drečavom dekoru, sa raznobojnim tufnama. To je totalno neprirodan dekor, što mu, međutim, nije smetalo da posle četiri godine, koliko je kod mene, postane skoro skroz oguljen od štučijih zuba. Pa ipak, čini mi se da je za nijansu manje oštećen nego isti vobler u drugom, prirodnom dekoru, koji poseduje moj prijatelj, a ujedno i imenjak, iz Ade. Njegov maslinastozeleno–beli Long »A«, štuke su još više obeležile.

Vobleri su varalice koje love velike štuke. Neko će, međutim, reći da su kašike i leptiri bolji. Ja priznajem da jesu najčešće korišćeni, a da li su i najlovniji mogu da presude oni retki ribolovci koji u lovu štuke podjednako koriste sve vrste veštačkih mamaca. U vobler treba verovati. I što je još važnije, treba ga znati pravilno odabrati za konkretnu situaciju i doba godine. Istina je da štuka voli i napada sve što se kreće. Ali, tačno je i da neće sve, uvek, i na isti način. Kod voblera, baš nije svejedno!