Posle jednog ribolova na Limu, gde sam se i upoznao sa ovom, za mene do tad nepoznatom tehnikom, došao sam na ideju da pokušam da lovim mahačem na ravničarskim vodama.
Za to veliku zahvalnost dugujem Zoranu Moki, čoveku koji mi je pokazao osnovne korake u mušičarenju i bio toliko ljubazan da mi ustupi svoj pribor, tokom mog čitavog boravka u Rudom. Nekoliko dana, sam uživao loveći klena klasičnim mušičarskim priborom na Limskom jezeru, što mi je pružalo mnogo veće zadovoljstvo nego kad sam ga lovio na varalicu. Logično je da posle nisam mogao da da izbacim iz glave ideju o mušičarenje štuke. Ribolov štuke je sam po sebi izazov, a loviti ovu grabljivicu mušičarskim priborom je prava avantura. U svetu se ovaj vid pecanja veoma visoko rangira, dok su kod nas retki oni koji love ovom tehnikom, mada po uspešnosti ona ne zaostaje mnogo za najkorišćenijim - lovom na živu ribicu i varalicu.
Reših da potrošim svu ušteđevinu i nabavim pribor, ali nisam znao odakle da počnem. Surfujući po internetu  naišao sam na mnogobrojne sajtove koji se bave ovom tematikom i koji su mi bili osnovni izvor infarmacija. Zbog pribora sam išao iz Čonoplje čak za Niš, ali ko voli nije mu teško! Opredelio sam se za štap Shimano Nexave Fly od 3 m, za klasu strune od 6-8, strunu Orvis WF 8F i 75 m bekinga, dok sam čekrk za početak pozajmio i bio sam spreman da okušam sreću.
Na prvom izlasku na jezero u Čonoplji, poznato po krupnim štukama, ali i lošim uslovima za lov grabljivica sa obale, izvisio sam za čamac, što mi je znatno smanjilo šanse za uspeh. Ipak, pokušao sam sa kopna, ne nadajući se mnogo da ću uspeti da prevarim neku barsku pegavu lepoticu. Na sajlu sam stavio crveno-žuti strimer, rad Nenada Tešića i počeo sa mahanjem. Već posle nekoliko zabačaja, na mestu koje nije mnogo obećavalo, na moje veliko iznenađenje imao sam prvi napad štuke. Ali, pošto nisam bio priseban, kontra je bila vrlo loša, tako da sam je promašio! Pokušao sam sa još par zabačaja na isto mesto, ali izgleda da se štuka bocnula i privremeno odustala od hrane.
Promenio sam mesto i stao u jedan usek u trsci, namenjen za parkiranje čamaca. Uz malo poteškoća, uspeo sam da zabacim strimer, jer mi je trska iza leđa pravila mnogo problema. Kad sam  strimer doveo do samih nogu i spremao se da ga izvadim iz vode, štuka se pojavila pravo niotkuda i ustremila se na njega. Ovog puta, dobra kontra nije izostala i riba je bila na udici. Iako je bila sitna, pružila mi je neviđeno zadovoljstvo. Osećaj tokom borbe je neverovatan, jer je ceo pribor mnogo finiji nego kad se peca na varalice. Ko ovo oseti, verujem da će ozbiljno razmišljati o tome da batali varaličarenje!
Ja sam do tog ulova bio zagriženi varaličar, ali ova štukica je me skroz promenila. Posle ovoga, cele prošle jeseni varaličarski štap nisam ni uzimao u ruku, pa ipak sam lepo lovio. Uglavnom je dobitna kombincija bila: drečavi strimer + osunčani plićak + čamac. Plovilo nije neophodno na malim i pristupačnim vodama, ali je na velikim i teško pristupačnim vodama jedini izbor. Do sad nisam uspeo da prevarim nijednu štuku veću od 1,5-2 kg, pošto je sezona bila veoma loša, što se tiče kapitalaca na jezeru u Čonoplji.
Ipak mislim da će kolegama koje interesuje ovaj metod biti zanimljivo i ovo malo iskustva koje sam stekao, loveći štuku nepunu sezonu mušičarskim priborom! U narednom broju biće reči o priboru, tehnici i taktici lova štuke »kanapom«. Nadam se da će se nakon čitanja tog teksta još neko odlučiti da pokuša da lovi štuku klasičnim mušičarenjem. Verujte mi, ako to učinite, nećete pogrešiti!