Ko se malo ozbiljnije bavi temperaturom vode i njenim uticajem na ribu tj. ulov, može posle izvesnog vremena da zapadne u teškoće. Beleške koje ribolovac precizno vodi mogu da pokazuju nelogično i neočekivano ponašanje riba pri određenim temperaturama. Ovakve stvari mogu navesti na pogrešne zaključke uopšte ili o važnosti same temperature za ribolov.  Moguć ishod: primetan je dosta širok opseg temperatura, a riba je skoro identično radila.
Pogrešni zaključci su plod preuskog ili pak preširokog gledanja na stanje stvari tj. uzimanje i povezivanje naeadekvatnog broja faktora koji utiču na riblju aktivnost. Ova »kriza« se pojavljuje relativno brzo po početku vođenja statistike (po pravilu već u prvoj godini), a prouzrokovana je već pomenutom lošom taktikom, kao i premalom masom materije za obradu. Na brzinu izveden zaključak može glasiti da temperatura spada u sekundarne činioce koji utiču na aktivnost ribe. Naravno, u ovakve i slične zamke mogu upadati i upadaju i oni koji izlaske ne zapisuju, već se oslanjaju na svoju memoriju.

DŽUNGLA FAKTORA

Nekim osnovnim »tetivama« smo u prva dva nastavka povezali riblju aktivnost u začaranom krugu temperatura. Osim tih osnovnih smernica za riblju aktivnost, postoji još mnogo »malih« drugih faktora koji, ako se nadovežu jedan na drugi, mogu stvarno da potisnu važnost temperature u drugi plan.
Za građenje prognoze mogućih ili pak objašnjenja prošlih događanja na vodi, osim tamperature, u grupu primarnih činilaca od značaja za rad ribe spadaju: vodostaj (odstupanje od idealnog i tendencija); potom faza (mena) meseca; i vazdušni pritisak (visina i tendencija).
 U  drugu grupu faktora koji utiču na aktivnost ribe ulaze: vremenske prilike (padavine, oblačnost, vetar – smer i jačina; temperatura vazduha), zamućenost tj. providnost vode; satnica; vlažnost vazduha;
Postoji i treća grupa (vrsta) činilaca koji mogu uticati na prođu u ribolovu. Ove stvari su same po sebi specifične, pa ih ne možemo potpuno poznavati, te na njih računati tj. uzimati ih u obzir pri sklapanju slike događanja na vodi.
Kada su vremenske prilike u pitanju, razlikujemo tri perioda. Trenutno stanje i nekoliko dana unazad su nam poznati, tako da se o tome i može razmišljati. Međutim, buduća događanja su nam nepoznata. Neke vrste su spremne za uzimanje hrane pre promene vremena. Ovaj opseg se od vrste ribe može kretati od 1-4 dana, te stoga spada u pomalo apstraktne stvari. Kod vazdušnog prtiska bi trebalo takođe uzimati u obzir budućnost, a to je više-manje nemoguće. Prognoza vodostaja je malo dostupnija (tačnija), međutim ko se ovim bavi, a npr. lovi na Dunavu, mora da vodi računa i o Tisi, Savi, Dravi, Moravi...
Ovakva opažanja se mogu pribeležiti tek naknadno i ona malo mogu koristiti za naredne izlaske, međutim predstavljaju značajne kockice za sklapanje mozaika ribolovačkog (ne)uspeha.

PREPOZNAVANJE BITNOG

Da bi se pravilno pristupilo ovoj disciplini ribolova (prognozi buduće aktivnosti ili analizi jednog ribolovnog dana), potrebno je sve navedene elemente uzimati u obzir. Najbolje je voditi svesku izlazaka i pored svojih ulova pribeležiti poznate podatke. Ako se želi tačan snimak stanja, potrebno je zaista sve činioce uzeti u obzir, međutim kako je to (skoro) nemoguće, treba se truditi da ih bude što više.
Pri pretresanju svih zapisanih podataka, mora se voditi računa o stepenu njihovog učešća u nivou spremnosti ribe za uzimanje mamca, kao i o relacijama i uticajima jednih činilaca na druge. Sve ovo poželjno je što preciznije proceniti i izbalansirati, kako bi  se došlo do pravilnog zaključka. Iz šume podataka treba prepoznati nebitne i eliminisati ih, kako ne bi odvlačili pažnju, a bitne pri tom, naravno, udenuti na prava mesta mozaika.
Neko može pomisliti da se ovim ne vredi baviti, jer liči na sizifov posao. Vijati apstraktne podatke po novinama ili na radiju, čučati ispred barometra, družiti se sa više termometara istovremeno, nervirati se u ribolovu zbog netačne vremenske prognoze u sinoćnjem »Dnevniku« i pri tom nositi knjigu (svesku) izlazaka u svakoj prilici, na kratak rok zaista ne vodi ničemu.
Treba imati u vidu da će se prava snaga zapisanih podataka osetiti posle relativno dužeg vremena. Za to vreme treba biti marljiv i vredno prikupljati što više podataka za svaki izlazak, ne opterećujući se njihovim maksimalnim brojem. Podaci do kojih lakše dolazite (bez napora), treba da budu stalne rubrike vaše evidencije.
U mnogim dnevnim listovima izlaze podaci o vodostanju, a postoji i dnevni radio izveštaj o tome. Ti podaci su dnevno dostupni i na internet-sajtu RHMZ-a. Iz Ribolova se takođe mogu saznati dragoceni podaci o ovome, kao i o trenutnoj temperaturi određenih voda i tačnim izlascima i zalascima sunca. U ovom kontekstu preporučujem vam i obavezno »čitanje« Grade Čolića (hidro-meteorološka i solunarna prognoza u listu Ribolov). Do nekih podataka se dolazi vizuelno, a i termometar mora imati svoj džep u prsluku studioznog ribolovca.
Iako je u ovom tekstu bilo manje reči o samoj temperaturi vode (a ovaj serijal je njoj posvećen) osetio sam potrebu da malo dodirnem i ostale faktore, kako ne bi temperaturi prišli nonšalantno.
Značaj podatka temperature za sve početnike u »ribo-knjigovodstvu« je od vrlo velike važnost. Do ovog podatka se relativno lako dolazi, a konstantnim posmatranjem temperature vode može se polako graditi opšta slika i o svim ostalim faktorima riblje aktivnosti. Oslanjajući se na svoje lične podatke ribolovac može polako uvoditi u igru i ostale moguće činioce ribolovačkog (ne)uspeha. Svaki početak je težak i često praćen mnogim nejasnoćama, međutim kad dođete u situaciju da »svoja« tri-četiri npr. maja ili juna možete da uporedite, videćete kako mnoge stvari odjednom postaju jasnije, mnoga pitanja dobijaju odgovore, a dileme se praktično rešavaju same. Ovo će naročito važiti tj. imati veću težinu, ako se podaci odnose na jednu (ciljnu) ribu na vašoj omiljenoj vodi.