Temperaturu kao važan činilac u ribolovu svaka grupa ribolovaca shvata i prihvata na svoj način. Željene temperature »fluida« kreću se u širokom dijapazonu podeoka. Pa tako za klince nijedna temperatura nije bitna, kad se dobije roditeljska dozvola za odlazak u ribolov. Penzioneri uglavnom preferiraju topliji vazduh, kao i rekreativci. Za vikendaše i one koji vole da love ribu »u dimu« važi: roštilj se konzumira vruć (ali može i hladan), a pivo gustira već prema afinitetu, između 10 i 30º C. Ipak, najčešće to bude približno temperaturi vode, jer se gajbica negde u hladovini potopi u vodu na kojoj se peca.
Svim pomenutim ne može se zameriti, jer oni svoje odlaske u ribolov grade i doživljavaju na svoj način i apsolutno im nije potrebno da znaju temperaturu fluida pored, oko i »u« njima samima – važno je da prija.

ŠTA PRIJA RIBAMA?

Ko god se imalo ozbiljnije bavi ribolovom, često se direktno ili indirektno susreće sa pojmom temperature. Ovde je prvenstveno reč o temperaturi vode, jer ona ima velik uticaj na ponašanje riba. Uvek treba imati u vidu postojanje pojma temperature i svega onoga što ova pojava sa sobom nosi, jer sve što se u praksi dešava teorija lako objašnjava. Naravno, u ovom delu pozabavićemo se samo uticajem temperature vode na aktivnost nama dragih vodenih životinja i to shodno našim uslovima.
Ukoliko je temperatura veća i riblja aktivnost je jača, jer je metabolizam riba na višem nivou. Ovako izgleda generalno objašnjenje ponašanja riba, s tim što treba imati u vidu da povećanje temperature sredine ne može ići u beskonačnost. Na primer: na 14º C riba se hrani u dozi shodno svojim potrebama, što zavisi od vrste i veličine ribe, kao i od kvaliteta same hrane. Pri povišenoj temperaturi, ista ta riba mora se intenzivnije hraniti jer je rok varenja skraćen, te ona ili uzima obilnije obroke ili to čini češće, pa je tako kraće vreme između dva uzimanja hrane. Ovo ribolovci primećuju po povećanoj količini ulovljene ribe.
Do dvadesetog podeoka, aktivnost ribe se iz stepena u stepen znatno povećava. Od dvedesetog do dvadeset petog je takođe u uzlaznoj putanji, s tim što razlika iz stepena u stepen nije više toliko osetna kao na nižim temperaturama. Povećanjem temperature od 25º C pa na više, naglo opada želja riba za hranom. Ne samo zbog činjenice lošeg osećaja zbog »pretoplog« okruženja, već prvenstveno zato što povišena temperatura vode uzrokuje istiskivanje kiseonika iz nje.
Iako je termometar, za razliku od sonara, dozvoljen (ili je bolje reći - nije zabranjen), a uz to vrlo lako dostupan, neverovatno malo je u upotrebi kod naših ribolovaca. Dok nisam nabavio originalan ribolovački termometar, dugo dugo vremena sam koristio jedan stari prerađeni ruski. Jest' da je bio ružan, preglomazan i ostalih ruskih »vrlina« prepun, ali je ipak je bio (i ostao) nesalomiv, i što je najvažnije, tačan. I dalje stoji u jednoj fioci mog ribolovačkog regala i mogu reći da mi je svih ovih godina mnogo pomogao da spoznam i orijentišem se u svetu temperatura vode i njenog uticaja na ribu.

KAKO MERITI TEMPERATURU

Za većinu naših voda sonar je van upotrebe, a na svakoj, baš svakoj, termometar možemo koristiti. Pliće vode se tretiraju sa 1-3 merne tačke, po dubini, a dublje – i sa više. Otprilike temperaturu merimo na svakih 1 m dubine. Stajaće i vrlo sporo tekuće vode se moraju detaljnije premeravati od tekućih, jer su temperature slojeva kod njih stalnije, često i izraženije.
U zavisnosti od godišnjeg doba i vremenskih prilika, »menjanje vode« često nema logiku ljudi. Da bi to saznali, pomaže nam termometar. On nikad ne laže i treba mu verovati. Njime određujemo temperaturu slojeva ili delova vode, sakupljajući informacije iz ovog segmenta za sklapanje potrebne slike trenutnih prilika na vodi koja ima uticaja na kvalitet i kvantitet ulova. Sa njim znači možemo odgonetnuti, kao što rekoh, na prvi pogled nelogične tehničke karakteristike temperaturnih vrednosti slojeva (koje ipak imaju podlogu u fizic), ali i neke mehaničke, npr. blizina izvora podzemne vode...
Da ne bi mnogo lutali sa termometrom i trošili vreme i živce na bezbroj merenja, tražeći tačnu predstavu prostornog izgleda termokline, za početnike je dovoljno i samo jedno merenje, da li dna, površine ili neke dubine na kojoj se želi loviti. To se postiže u samo 2-3 minuta, a i taj podatak može biti zlata vredan.