Velika većina riba grabljivica se (po)lakomi na mamce od meke plastike i gume. A kako i ne bi kad su ovi mamci veoma izazovni, deluju vrlo živahno, a ni paleta oblika i dekora ne manjka. Kako su i prilično jeftini na prvi pogled pomalo čudi da se više na našim prostorima ne koriste za lov barske lepotice.
Svakako da tradicija na sve to ima uticaja, ali i sam pristup praktičnom lovu kao i činjenica ograničene tehničke mogućnosti vezane su uz mnoge poteškoće. Pa tako recimo lako opterećene gume koje se redovno koriste za lov štuke se ne mogu daleko zabaciti sa prosečnim varaličarskim štapom veće težine bacanja koji koristi najveći broj naših varaličara a koji je primeren za lov štuke. Iako velike i relativno teške ovakve gume stvaraju poveći otpor kroz vazduh i »ateriraju« mnogo pre nego što to sportski ribolovac želi.
Sem toga velike gume, po pravilu, zahtevaju neki vid zaštite od promašaja u čiju svrhu se skoro isključivo koriste dodatne trokrake. Njima se pokrivaju periferne površi varalice i osigurava skoro sigurno kačenje napadača. Pošto je u ovu svrhu potrebno koristiti specijalni pribor i alat radi izrade adekvatnih dodatnih trokraka koje će biti u punoj funkciji kako glede kačenja, nemogućnosti pregrizanja tako i usmerene u cilju neuticanja na rad mamca i njegove pokrete, aerodinamiku i sam fizički izgled, činjenica nešto slabijeg korišćenja guma za lov štuke na našim prostorima nam leži na dlanu.
To svakako ne treba da bilo kog varaličara sasvim i zauvek liši razmišljanja o svrsishodnosti lova štuke gumenim varalicama. U ovoj oblasti je na snazi parola da uporni i kreativni ribolovci uvek imaju više uspeha. Tvistere i šedove poseduje svaki ribolovac varaličar i samo treba da ih stavi u »pogon« na štučjoj vodi. Ne mogu da se ne prenebregavaju gore napomenute poteškoće na startu, ali treba reći i da je lepeza mogućih improvizacija ogromna.
U osnovi za lov štuke gumene varalice jednostavno moraju biti gabaritnije. Najčešće koristim veličine od 15+ centimetara, jer takvi mamci »povećavaju oči« štukama pošto ih one vide sa većih daljina. Ne treba pominjati da je svaka »prava« grabljivica živi »štedljivim« životom i da će veća varalica skoro sigurno biti pre napadnuta zbog poznate činjenice uštede energije. Najposle vredi pomenuti i to da su veliki mamci sa gledišta same prezentacije mnogo zahvalniji jer nude kompletniji spektar mogućnosti vođenja od malenih 5-6 ili 10-ocentimetarskih guma.
Od tehnika vođenja vredi pomenuti sasvim obično džigovanje (kao za smuđa) ali svakako da za štuku postoji niz tehnika koje su bolje i produktivnije. U prvom redu su razni načini trzanja mamca i od kojih se izdvaja Softjerking (džerk mekim mamcima) ali ni troling i tzv. »plutanje« (vođenje (najčešće šeda) srednjim slojevima vode) ne zaostaju mnogo u lovnosti. Postoji takođe i nekoliko načina vođenja koji su nešto između već napomenutih a koji trenutno još nemaju svoja »krsna imena«.
Od ostalih tehnika za štuku dobro su se pokazali vertikal džiging, nešto slabije dropšot, dok je u poslednje vreme splitšoting na vodećem mestu po ulovima.
Ovu poslednjepomenutu tehniku vam i preporučujem za novu štučju sezonu koja je upravo otpočela. Na čeličnu sajlu se jednostavno pričvrsti olovo težine oko 5 grama (to u prvom redu zavisi od dubine vode) a na kopču se postavi worm udica ili obična »ćelava« džig udica. Na udicu dolazi još naravno guma prema izboru, tvister ili (još bolje) šed od 15-ak centimetara. Montažu je najbolje održavati na oko 1 metar od dna i varalicu voditi sasvim normalno uz povremena cimanja što će olovnom otežanju omogućiti da utisne dodatne provokativna sitna podrhtavanja mamca, koja su nespojiva sa nečim već viđenim na štučjim vodama.
Delove montažu vidite na jednoj od slika, primenljiv pribor i mamce imate. Jedino je hrabrost upitna... Pa onda kad vam leptiri i kašike ne daju ribu pokušajte nekom gumom. Ništa ne možete izgubiti. Ostavite štuke vaše vode u dilemi da li da napadnu šeda trzajući vođenog, kad su napadi na metal dokazano proređeni.