Kada se poduže vreme bavi lovom određene grupe mamaca vremenom, pre ili kasnije, dolazi se do maksimuma kako u oblasti pokreta mamaca u vodi shodno repertoaru vođenja tako i u segmentu njegovog samog izgleda. Ove dve stvari su sastavni i neodvojivi deo u težnji svakog varaličara – uloviti što više velikih riba!
U ovom serijalu bavili smo se do sada pretežno šedovima. Sada je vreme konačno da pogledamo kako izgleda najubojitiji predstavnik gumenog talasa – potpuno opremljeni i pre svega funkcionalni šed, koji izgledom, mogućnostima i svojom nemilosrdnošću pleni grabljivice da ga one rado pogledaju još rađe napadnu a pri tom ne pomišljaju da je silazak sa varalice izvodljiv bilo kakvim trikovima.

OSNOVNE POTREPŠTINE

Pored šeda nesvakidašnje boje, kakvim uzgred budi rečeno najviše volim da lovim, koristim odgovarajuću džig udicu i specijalni dodatak »dupli stinger«.
Težina olovne glave varira od mesta na kojem želim da lovim, dubine vode i naravno tehnike povlačenja. Njena boja je takođe bitan činioc uspešnosti lova. Neutralne boje biram na početku lova kada je on još u onoj neobaveznoj fazi ispitivanja, na izrazito krševitim terenima (jer je cena ofarbane olovne glave po pravilu uvećana) i kada to nije bitno na uspešnost pecanja. Sa šok (kontra) dekorima sam imao različita iskustva pa stoga najčešće koristim olovnu glavu koja je slično obojena kao i leđa šeda.
Dodatna trokraka je obavezan rekvizit za sve šedove veće od 10 centimetara. Za potpunu zaštitu »petnaestke« na slici koristim dve udice povezane sajlom iz jednog komada. Kako o oštrini udica ne želim da previše vodim računa najčešće koristim udice firme Gamakatsu. Ovom prilikom radi se o proizvodu Twinex Treble, praktično dvokrakoj udici kojoj je pridodata još jedna osetno manja udica i koja je okrenuta u suprotnom smeru od nama uobičajenog. Kada riba napadne mamac i usledi kontra nekačenje ovih zmijica za bilo koji deo riblje čeljusti uopšte ne dolazi u pitanje, jer tanka, mala i pogodno okrenuta udica nema otpora prilikom izlaska iz gume kako je to slučaj sa sasvim običnim trokrakama većih veličina koje su pravljene od srazmerno i spravom potrebne deblje žice.
Crveno beli šed sa ukupno 5 »aktivnih« udica je tako potpuno spreman za ribolov.
Ipak...

LOGISTIKA

... Ipak ponekad to nije dovoljno da se riba dobije na lak način jednostavnim zabacivanjem i privlačenjem mamca. Zbog toga često i dodatno opremam šeda dodatnim sitnicama koje isključivo služe da probude želju grabljivice ili je načine većom.
»Oči« koje lepim sasvim običnim super lepkom služe da grabljivici na momenat odstrane razmišljanja o nepoverljivosti kreature pred njenim nosom, i pritom joj pomažem označavajući joj tačno mesto napada.
Mutavi šed svakako ne može da progovori sam od sebe. U repić stoga postavljam malu ampulu sa kuglicama. Pokretanjem repića tako se stvara i zvučni efeket. Često služi za samu lokalizaciju mamca jer je mamac primetan sa većih daljina, u uslovima ograničene vidljivosti i u situacijama kada je grabljivica nepogodno okrenuta. Ampulica ima raznih vrsta, veličina i kombinacije obe materije koje se koriste za proizvodnju zvuka – kuglice i ono u čega kuglice »udaraju«. Prilikom izrade fotostripa korišćena je moja omiljena kombinacija: čelik i staklo!!
 Ljubitelji leptira i drugih metalnih varalica sve rađe grabe ka šedovima. Kombinacija mala obična udica, kopča i krilce od leptira će im pomoći da imaju više vere u dotični mamac, a u osnovi blještanje metala u blizini varalice skreće pažnju grabljivice sa delova koji ne odaju poverenje, imitira otpadanje krljušti obolele ili povređene ribice i dodatno izaziva bočnu liniju grabljivice. U ovom pravcu mogu se koristiti razne kombinacije. Umesto kao u ovom primeru gde su udica i krilce povezani kopčom, može se koristiti kombinacija virblice i alkice, a u širem smislu moguće je uzeti običan monofil i na jednom kraju privezati udicu a na drugom metalnu pločicu izrađenu od bilo kakvog pleha.