Kada je hladno sve riblje vrste se povlače ka dnu, jer tamo je voda toplija i boravak prijatniji. Bežeći tako od vodene struje i hladne površine nama drage ribe grabljivice se (ne)svesno grupišu. Tako se na samo par kvadratnih metara može sresti toliki broj primeraka o kojem se na stotine kvadratnih metara u nekom uobičajenom toplijem delu godine može samo da sanja.
Sem toga, uslovljeni niskim temperaturama i pokreti živih vrsta u vodi su usporeni, polagani. Zbog toga i pokreti našeg mamca u uslovima hladne vode moraju biti prilično usporeniji od onih koje se upražnjavaju u letnjoj ili recimo ranojesenjoj sezoni. Laganini je bački izraz, a bačvani sistemima za lov mamcima od meke plastike sem basa (koji je eto i za ovo kriv) love i smuđa i štuku i bandara i...
S proleća mnoge riblje vrste su zaštićene zabranom ribolova. To je samo jedan od mehanizama očuvanja riblje populacije od strane ljudske ruke. Iako to za nas znači apstinenciju većih ili manjih razmera, mi sportski ribolovci se radujemo ovakvim situacijama, jer periodi koji nakon toga dolaze, kao leto naprimer, su po pravilu berićetniji.
U leto život na i u vodi buja svojom punom snagom. Sem životinjskih vrsta i biljne daju sebi oduška i džikljaju i rastu do svog maksimuma. Tada su na snazi neke sasvim druge zakonitosti povlačenja mamca. U principu ni jedna brzina povlačenja nije kao takva zagarantovana kao dobitna, nju je potrebno iznaći isprobavanjem...
Ali ono što nas sportske ribolovce tera da se opet latimo lovom sistemima za lov mamcima od meke plastike (tzv. basovskim ili worm sistemima) je prevashodno činjenica da se u većini slučajeva moramo, hteli to ili ne, boriti sa jednim dodatnim problemom zelene boje. Vodena trava u različitim oblicima sprečava produktivno varaličarenje bilo kojim drugim tipom veštačkih mamaca. Na scenu tada stupaju gumene varalice čiji su oblici odavno već premašili i samu granicu mašte najvećih optimista, udice čudnog oblika i naravno neke druge tehnike povlačenja guma koje se opet u velikoj većini slučajeva mogu okarakterisati »laganinijem«.
S jeseni opet, sve grabljive vrste su manje više agresivnije i aktivnije. Ipak i tada vorm sistemi hvataju svoje ribe. Kada je jesen hladna, kada se na neki drugi način ne može prići »vrućem« mestu, kada više ništa ne pali, kada je potrebno pecati drugačije, kada... Tada je najbolje iz memorije pozvati neki »laganini« način.
Uopšte kompletnost nekog varaličara se sve više ogleda u moći kombinovanja sistemima varaličarenja na svim nivoima i sa svim vrstama veštačkih mamaca od metalnih, preko voblera pa sve do onih kombinacija guma + worm udica + sitna metalna galanterija povezana monofilim ili (u novije vreme) fluorokarbonom.
Svakako da je trenutno najsjajnija zvezda na varaličarskom nebu tehnika pod nazivom dropšot. Ipak karolina u svom resoru nadležnosti ne zaostaje ni malo za prvopomenutim. Teksas je vorm tehnika koja je kod nas prezapostavljena, a toliko je slična sasvim običnom na našim prostorima sad već decenijama »supermodernom« džigovanju. Oba vekija (Wacky I i Wacky II) su više manje egzotični sistemi prvenstveno namenjeni basolovcima, ali...
»Mama svih sistema«, bezolovna ili weightless montaža pleni svojom jednostavnošću i efikasnošću toliko da najveća većina varaličara pod pecanja vormom podrazumeva samo ovaj način. Hrabriji i iskusniji ribolovci dodaju malu olovnu sačmicu na »mamu« i tako ne dobijaju mnogo na izgledu koliko na lepezi prezentacije. Splitšot je oficijelno ime ove montaže. I sasvim običan rigdžig (udica sa (laganom) olovnom glavom + vorm) ima svoje mušterije kako u varaličarskom svetu tako i onom ribljem. Plivajuća olovna glava uparena sa vormom daje površinskom lovu jednu sasvim posebnu dimenziju.
Sem isfiltriranih i do savršenstva lovnosti i funkcionalnosti dovedenih gore pomenutih bas montaža, postoje mutanti pa čak i sasvim nove, originalne i lično kreirane montaže. »Sivčanka« je samo jedna od njih, dok je montaža (s moje strane) nazvana »fleksivac« negde na pola puta svog usavršavanja...
O svakoj od pomenutih montaža ponaosob čitajte u narednim nastavcima.